Пређи на садржај

1922–1997 · Борислав Михајловић Михиз

Борислав Михајловић Михиз

Књижевни критичар и драмски писац; драмом „Бановић Страхиња“ (1963) вратио је народну песму на српску позорницу.

Борислав Михајловић Михиз био је српски књижевни критичар, песник и драмски писац. Најпознатије драмско дело му је „Бановић Страхиња“ (1963), настало по мотивима народне епске песме, а касније је написао и драму „Краљевић Марко“ (1983).

Основни подаци

Рођен
17. октобар 1922.Ириг
Умро
15. децембар 1997.Београд
Епоха
Послератна драма
Језик
Српски
Жанр
Драма, књижевна критика
Стваралаштво
1950-е–1990-е.
Драмских дела
3
У архиву
1 дело

Биографија

Борислав Михајловић Михиз рођен је 17. октобра 1922. у Иригу, а умро је 15. децембра 1997. у Београду. Гимназију је похађао у Сремским Карловцима, а затим је на Филозофском факултету у Београду студирао српскохрватски језик и књижевност и дипломирао 1949. године.

Радио је као књижевни критичар, уредник и културни радник. Према доступним подацима био је критичар НИН-а (1951–1954), уметнички директор филмског предузећа „Авала филм“ (1960–1963), уредник у издавачкој кући „Просвета“ и уметнички саветник Ателјеа 212 (1971–1983).

Као критичар и писац објавио је збирку „Песме“ (1947) и књиге „Огледи“ (1951), „Од истог читаоца“ (1956), „Српски песници између два рата“ (1956), „Књижевни разговори“ (1971), „Издајници“ (1986), „Портрети“ (1988) и „Аутобиографија о другима“ (1990; друга књига 1993). Писао је и сценарија за филмове.

Драма у три чина „Бановић Страхиња“ изведена је 1963. на сцени Југословенског драмског позоришта и објављена у „Просвети“; за њу је добио Стеријину награду. Народној песми вратио се и у драми „Краљевић Марко“, објављеној 1983. у часопису „Сцена“. Енциклопедијски прегледи наводе и драму „Оптужени Пера Тодоровић“.

Значај и наслеђе

  • Народна песма на сцени

    Стручна литература оцењује да је „Бановић Страхиња“ вратила народну епску песму на српске позорнице после периода слабијег интересовања за такве драме у првој половини 20. века. Исти извор налази у народном песништву и основу његове драме „Краљевић Марко“.

  • Критичар и тумач књижевности

    Књиге „Огледи“, „Српски песници између два рата“ и „Књижевни разговори“ спадају међу његове главне критичке књиге. Његове критичке књиге излазиле су од 1951. до 1990-их.

  • Рад у позоришту и филму

    Био је уметнички саветник Ателјеа 212 и уметнички директор „Авала филма“, а писао је и филмска сценарија. Тако његов рад спаја књижевну критику, драму и позоришну праксу.

Дела3 укупно, 1 са анализом

Дела са анализом на сајту1

Потпун списак драмских дела3

Списак обухвата драме које наводе доступни извори; године су потврђене само за прва два дела.

  1. 1963.Бановић Страхињаанализа на сајтудрама у три чина по народној епској песми; Југословенско драмско позориште
  2. 1983.Краљевић Маркодрама; објављена у часопису „Сцена“
  3. година није потврђенаОптужени Пера Тодоровићдрама; наслов према енциклопедијском попису

Из исте епохе: Послератна драма

Више о епохи: Послератна драма

Извори

  1. Основни подаци и распоред дела: база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
  2. Научни рад о драмама по мотивима народне песме (Библиографија)„Бановић Страхиња“ (1963, Просвета) и „Краљевић Марко“ (1983, Сцена) · doisrpska.nub.rs
  3. Научни рад о „Бановић Страхињи“ (Scindeks)премијера на сцени Југословенског драмског позоришта 1963. · scindeks-clanci.ceon.rs
  4. Биографија (royalfamily.org)школовање, службе, Стеријина награда за „Бановић Страхињу“ · royalfamily.org

Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.