Историја позоришта у дванаест раздобља – од дионизијских свечаности до савремене сцене. Свака епоха води до својих аутора и дела.
6. век п.н.е. – 5. век н.е.
Колевка позоришта. Од дионизијских свечаности у Атини, преко великих трагичара Есхила, Софокла и Еурипида, до Аристофанове сатире и римских комедија Плаута и Теренција. Ово је доба када су постављени темељи драмске структуре.
Аутори: Есхил, Софокле, Еурипид, Аристофан, Менандар и још 6
Дела: Агамемнон, Покајнице (Хоефоре), Еумениде, Седморица против Тебе и још 25
5. – 15. век
Након пада Рима, позориште се сели на тргове и у цркве. Доминирају литургијске драме, мистерије, миракули и моралитети који алегоријски приказују борбу добра и зла, попут чувеног "Сваког човека" (Everyman).
Аутори: Хротсвита, Непознати аутор
Дела: Дулциције, Сваки човек (Everyman)
15. век – око 1640.
Поновно рођење античких идеала и експлозија људског духа. Епоха дивова попут Шекспира у Енглеској, Комедије дел арте у Италији и Марина Држића у Дубровнику. Човек постаје центар универзума.
Аутори: Марин Држић, Николо Макијавели, Томас Кид, Кристофер Марлоу, Вилијам Шекспир и још 2
Дела: Мандрагола, Шпанска трагедија, Доктор Фаустус, Ричард III и још 9
1600 – 1750
Доба великих контраста. Са једне стране раскошни шпански "Златни век" (Лопе де Вега, Калдерон), а са друге строга правила француског класицизма, узвишена трагедија (Корнеј, Расин) и Молијерова комедија.
Аутори: Лопе де Вега, Педро Калдерон, Пјер Корнеј, Молијер, Жан Расин
Дела: Фуентеовехуна, Живот је сан, Сид, Тартиф и још 3
1700 – 1830
Позориште постаје школа морала и разума. Грађанска драма смењује дворску, Голдони реформише италијанску комедију, а Бомаршеов "Фигаро" најављује долазак Француске револуције.
Аутори: Пјер де Мариво, Карло Голдони, Пјер Бомарше, Јоаким Вујић
Дела: Игра љубави и случаја, Слуга двају господара, Севиљски берберин, Серпски вожд Георгиј Петровић
1780 – 1880
Побуна против правила и разума. Славе се осећања, страст, национална историја и индивидуалност. Време Гетеовог "Фауста", Игоових драма и рађања српског позоришта са Стеријом.
Аутори: Фридрих Шилер, Ј. В. Гете, Александар Пушкин, Георг Бихнер, Ј. С. Поповић и још 2
Дела: Разбојници, Фауст, I део, Борис Годунов, Војцек и још 4
1830 – 1940
Позориште постаје "четврти зид" кроз који гледамо стварни живот. Ибзен, Чехов и Станковић скидају маске друштву, бавећи се социјалним проблемима и психологијом обичног човека.
Аутори: Николај Гогољ, Хенрик Ибзен, Бранислав Нушић, Антон П. Чехов, Борисав Станковић и још 1
Дела: Ревизор, Нора (Луткина кућа), Дивља патка, Сумњиво лице и још 7
1880 – 1900
Радикални облик реализма. Стриндберг и Зола траже научну истину на сцени, приказујући мрачне нагоне, наслеђе и средину без улепшавања. "Комад живота" уместо уметничке конструкције.
Аутори: Аугуст Стриндберг
Дела: Госпођица Јулија
1890 – 1910
Реакција на реализам. Метерлинк и песници теже да изразе неизрециво, снове, атмосферу и онострано. Важнија је тишина и симбол од саме речи и радње.
Аутори: Морис Метерлинк
Дела: Уљез, Краљ Иби
1900 – 1945
Време великих експеримената и „изама” у првој половини 20. века. Пирандело разбија илузију, Брехт уводи епско позориште, Лорка спаја поезију и народну традицију, а О’Нил отвара озбиљно америчко позориште.
Аутори: Алфред Жари, Луиђи Пирандело, Бертолт Брехт, Ф. Г. Лорка, Јуџин О’Нил и још 2
Дела: Три сестре, Игра снова, Коштана, Вишњик и још 9
1945 – 1970
Свет после Другог светског рата тражи нове облике. Театар апсурда (Бекет, Јонеско, Жене, Пинтер, Мрожек) приказује бесмисао егзистенције, док Вилијамс и Милер у америчкој, а Михиз, Христић и Поповић у српској драми преиспитују…
Аутори: Тенеси Вилијамс, Артур Милер, Жан Жене, Семјуел Бекет, Ежен Јонеско и још 5
Дела: Трамвај звани жеља, Смрт трговачког путника, Слушкиње, Чекајући Годоа и још 8
1970 – данас
Позориште од 1970-их до данас. У српској драми од Симовића и Душана Ковачевића до млађих аутора, а у свету „In-yer-face” театар (Сара Кејн), документарно позориште, мултимедија и нови облици израза који преиспитују границе…
Аутори: Љубомир Симовић, Душан Ковачевић, Синиша Ковачевић, Биљана Србљановић, Милена Марковић и још 4
Дела: Хасанагиница, Маратонци трче почасни круг, Балкански шпијун, Путујуће позориште Шопаловић и још 6
