Ћелава певачица

Господин и госпођа Смит седе у енглеској дневној соби. Она му износи свакодневне ситнице, а он се бави новинама. Реченице се нижу без везе. Служавка Мери најављује госте, пар Мартин, који се упознају као да се први пут виде, а онда схвате да су у ствари муж и жена.

Звоно на вратима се огласи, али напољу нико није. Долази ватрогасни старешина, који тражи пожар да угаси. Прича анегдоте које звуче бесмислено. На питање о ћелавој певачици одговара да се она увек чешља на исти начин.

Разговор се на крају распада: ликови довикују једни другима слогове и гласове који више ништа не значе. Затим светло се поново пали и сцена почиње изнова, али сада су у дневној соби Мартинови.

Ежен Јонеско (1909–1994) написао је драму 1948–1949, када је учио енглески из приручника. Изненађен фразама о којима су причали ликови, схватио је да су оне бесмислене. Прва представа била је 11. маја 1950. у Паризу, у позоришту Ноктамбил.

Јонеско је драму назвао „антикомадом”: она не иде ка завршетку, већ показује распад.

Глумци морају озбиљно да играју бесмислене реченице. Смех се јавља управо зато што верују у оно што говоре.

Ритам и убрзање у последњој сцени најважнији су за режију.

„Ћелава певачица” се од 1957. изводи у малом париском театру Ишет, и једна је од најдуже играних представа на свету.

Драма је отворила пут позоришту апсурда.