Пређи на садржај

Марин Држић

Дундо Мароје

Дубровачки трговац Дундо Мароје долази у Рим да пронађе сина Мара, који му је расуо новац на куртизану. Док слуге воде праву игру, ни један од господара не држи конце у рукама.

Основни подаци

Аутор
Марин Држић
Оригинални наслов
Dundo Maroje
Епоха
Ренесанса
Жанр
Комедија
Праизведба
1551.
Језик оригинала
Српски
Структура
Комедија у пет чинова, у стиху и прози, са прологом и епилогом
Место и време радње
Рим, средина 16. века; Дубровчани у туђини

Фабула

Дундо Мароје је послао сина Мара у Италију да тргује. Маро је у Риму изгубио главу за куртизаном Лауром и потрошио очев новац. Дундо тражи сина и свој новац. Истовремено у Рим долази и Пера, Маро вереница из Дубровника, прерушена у младића.

Око Лауре се окупља више удварача, а њихови слуге воде своје рачуне. Лукави Помет, слуга Уга Тудешка, вуче потезе, и господари стално остају преварени. Дундо се бори да сазна истину, али га збуњују мешање идентитета и сплетке.

На крају слуга Помет излази као победник и уређује ствари за себе и свог господара, док Маро губи и новац и Лауру. Завршетак комедије није сачуван у потпуности.

Лица

  • Дундо Мароје

    стари дубровачки трговац

  • Маро

    његов син

  • Лаура

    римска куртизана

  • Помет

    лукави слуга

  • Попива

    Маров слуга

  • Уго Тудешак

    дубровачки младић, Пометов господар

  • Пера

    Маро вереница, прерушена у младића

  • Петрунђела

    Лаурина слушкиња

Анализа

Кључне теме

  • Новац и љубав

    Имовина стечена трговином расипа се за једну лепу жену.

  • Генерације

    Стари и млади другачије мере вредност.

  • Слуга као мудрац

    Помет, а не господари, води радњу и показује разум.

Симболи и мотиви

  • Рим

    Град ужитака и преваре, супротност штедљивом Дубровнику.

  • Преруше

    Пера у мушкој одећи, Лаура са измишљеним именом.

Историјски и књижевни контекст

Марин Држић (1508–1567) био је дубровачки писац и композитор. „Дундо Мароје” је први пут изведен 1551. у дворани Великог већа Дубровачке републике, у извођењу дружине Помет. Узор му је римска и италијанска ренесансна комедија, али су ликови и дух дубровачки.

Држић је мешао језике: у устима ликова чују се дубровачки говор, италијански и немачки, па је језик сам по себи извор комике.

На сцени

Ритам комедије зависи од слугу. Помет мора да буде најбржи, а Дундо не сме бити само смешан, већ и људски угрожен.

Језик је изазов: данашњи глумци морају да нађу меру између Држићевог говора и разумљивости.

Наслеђе и рецепција

„Дундо Мароје” је најпознатија комедија јужнословенске ренесансе и стоји у основи позоришне традиције Дубровника. Редовно се игра на Дубровачким летњим играма.

Држић је данас један од највећих писаца ренесансе на овим просторима, а Помет остаје омиљен лик.

Продукције и адаптације

Архива продукција за ово дело се још допуњује; у њу улазе само подаци са проверљивим извором. Имате програм, фотографије или снимак представе „Дундо Мароје“? Пошаљите их на info@kulturnielement.org уз податак о извору и уписаћемо их у архиву.

Појмови уз ово дело

Извори

  1. Основни подаци о делу (аутор, епоха, година, жанр, језик): база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“

Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.