Фабула
Нора и Торвалд Хелмер живе удобно, а Торвалд је управо постављен за управника банке. Нора чува тајну: пре неколико година, када је Торвалд био тешко болестан, потајно је позајмила новац од Крогстада да би га одвела на југ, и фалсификовала потпис свог оца као јемство.
Крогстад, коме Торвалд хоће да одузме посао, прети да ће открити фалсификат. Нора покушава да одложи удар, а на маскенбалу плеше таранталу. Торвалд проналази Крогстадово писмо и бесни на Нору, називајући је лажљивицом која му квари углед.
Када Крогстад, под утицајем Кристине Линде, врати признаницу, Торвалд је опет љубазан и „опрашта” јој. Нора види да он није спреман да жртвује себе за њу, као што је она жртвовала себе за њега. Напушта дом, мужа и децу, да би упознала себе. Последњи звук драме је ударац затворених врата.
Лица
Нора Хелмер
млада жена и мајка
Торвалд Хелмер
њен муж, управник банке
Кристина Линде
Норина пријатељица
Крогстад
банкарски чиновник, зајмодавац
Доктор Ранк
породични пријатељ
Анализа
Кључне теме
Положај жене у браку
Нора од детињства живи у „луткиној кући”: прво код оца, затим код мужа.
Закон и савест
Нора је прекршила закон из љубави, а закон то не признаје.
Самоспознаја
Крај није расплет, већ тренутак у ком јунакиња први пут постаје свесна.
Симболи и мотиви
Таранта
Плес који се прихвата као начин да се одложи истина.
Врата
Звук којим драма завршава.
Божићно дрво
Породична идила, која се растаче.
Историјски и књижевни контекст
Ибзен (1828–1906) написао је „Нору” 1879. Драма је први пут изведена у децембру 1879. у Копенхагену. За немачко извођење Ибзен је, под притиском, написао алтернативни крај у ком Нора остаје, али је касније сматрао тај поступак грешком.
Драма је покренула расправу о правима жена и брачној једнакости и тада је сматрана скандалозном.
На сцени
Улога Норе тражи огроман распон: од лакоће и играња до одлуке на крају. Најтежа је последња сцена, у којој она мирно, без вике, објашњава одлуку.
Простор је једна соба, и атмосфера затвореног света најбоље се постиже једноставном сценографијом.
Наслеђе и рецепција
„Нора” је једна од најчешће играних драма на свету и симбол ране женске еманципације. Њен последњи тренутак, закључана врата, постао је метафора.
Ибзен је касније рекао да му није била намера да пише о женском праву, већ о људском, али је драма остала важна за феминизам.
Продукције и адаптације
Архива продукција за ово дело се још допуњује; у њу улазе само подаци са проверљивим извором. Имате програм, фотографије или снимак представе „Нора (Луткина кућа)“? Пошаљите их на info@kulturnielement.org уз податак о извору и уписаћемо их у архиву.
Појмови уз ово дело
Извори
- Основни подаци о делу (аутор, епоха, година, жанр, језик): база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.