Пређи на садржај

Жан Жене

Слушкиње

Док господарице нема, две сестре, слушкиње Клер и Соланж, играју ритуалну игру у којој једна глуми Госпођу, а друга њу саму. Игра треба да се заврши њеним убиством, али се то никада не дешава.

Основни подаци

Аутор
Жан Жене
Оригинални наслов
Les Bonnes
Епоха
Послератна драма
Жанр
Драма
Праизведба
1947.
Језик оригинала
Француски
Структура
Драма у једном чину, са две главне улоге и једном споредном
Место и време радње
Спаваћа соба госпође, Париз

Фабула

У спаваћој соби Госпође, слушкиње играју игру: Клер облачи господаричину хаљину и игра њу, а Соланж игра Клер. Игра их води до тачке у којој Соланж, као Клер, треба да убије Госпођу, али се будилник огласи и прекине ритуал, пре него што су стигле до краја.

Показује се да су сестре анонимним писмом оптужиле Господариног љубавника, Господина, због чега је ухапшен. Када стиже вест да је пуштен, оне схватају да ће бити откривене. Решавају да отрују Госпођу чајем.

Госпођа се враћа, али не пије чај и одлази код мужа. Клер, остала сама, облачи Госпођину хаљину, игра њу и пије отровани чај. Соланж остаје да одговара за злочин, и вероватно ће бити ухапшена.

Лица

  • Клер

    млађа слушкиња

  • Соланж

    старија слушкиња, њена сестра

  • Госпођа

    њихова господарица

Анализа

Кључне теме

  • Господар и слуга

    Њихова мржња и дивљење се мешају. Свака жели да буде оно што мрзи.

  • Игра и ритуал

    Радња је церемонија у којој се приказује оно што се не може учинити.

  • Идентитет

    Ко је ко: слушкиња, господарица, сестра?

Симболи и мотиви

  • Хаљина

    Тражена и мрзена улога.

  • Чај

    Оруђе освете и самоубиства.

Историјски и књижевни контекст

Жан Жене (1910–1986) написао је драму током 1940-их. Први пут је изведена 17. априла 1947. у Паризу, у позоришту Атене, у режији Луја Жувеа. Причу је инспирисао злочин сестара Папен, слушкиња које су 1933. убиле своју господарицу.

Жене је одрастао у државним васпитним установама и неко време био затвореник, па о друштву говори из положаја оног ко је искључен.

На сцени

Драма тражи глумице способне за велики распон и кретање између игре и стварности. Претеривање у лицу и покрету је део стила.

Сам Жене је у напомени желео да све улоге играју мушкарци, што се у неким поставкама и догађа.

Наслеђе и рецепција

„Слушкиње” су једна од најпознатијих драма француског позоришта 20. века и често се изводе широм света. Постале су пример позоришта које разоткрива друштвене улоге.

Многи редитељи су у њој видели слику класних односа.

Продукције и адаптације

Архива продукција за ово дело се још допуњује; у њу улазе само подаци са проверљивим извором. Имате програм, фотографије или снимак представе „Слушкиње“? Пошаљите их на info@kulturnielement.org уз податак о извору и уписаћемо их у архиву.

Појмови уз ово дело

Извори

  1. Основни подаци о делу (аутор, епоха, година, жанр, језик): база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“

Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.