Fabula
Na pustom putu, pored golog drveta, Vladimir i Estragon čekaju Godoa. Ne znaju šta će Godo učiniti, ni kada će doći. Razgovaraju, šale se, misle da se obese, ali nisu sigurni da imaju dovoljno užeta. Pojavljuje se Poco, koji na užetu vodi svog slugu Lakija. Poco priča, pravi se važan i odlazi. Laki, po naredbi, „misli” naglas.
Dolazi Dečak i javlja da Godo danas neće doći, ali će sigurno sutra. Vladimir i Estragon se pitaju da li da odu. Ne miču se.
Drugi čin: drvo je dobilo lišće. Poco je oslepeo, a Laki je zanemeo. Dečak ponovo stiže sa istom porukom. Dvojica skitnica ponovo razmišljaju da se obese, a zatim kažu da će otići, ali ostaju na mestu. Drama se završava rečima „Hajdemo?” – „Hajdemo”, a oni se ne pomeraju.
Lica
Vladimir (Didi)
jedan od skitnica
Estragon (Gogo)
njegov drug
Poco
gospodar
Laki
njegov sluga
Dečak
glasnik Godoa
Analiza
Ključne teme
Čekanje
Život je čekanje da se nešto desi, dok se ne dogodi ništa.
Prijateljstvo i samoća
Dvojica su jedno drugome potrebni.
Moć i potčinjenost
Odnos Poca i Lakija pokazuje kako se vlast prihvata.
Simboli i motivi
Drvo
Jedini znak promene vremena.
Godo
Niko ne zna ko je: Bog, smrt, smisao ili nešto drugo.
Cipela i šešir
Sitne stvari kojima se ispunjava vreme.
Istorijski i književni kontekst
Semjuel Beket (1906–1989, Nobelova nagrada 1969) napisao je dramu na francuskom, između oktobra 1948. i januara 1949. Prva predstava bila je 5. januara 1953. u Parizu, u pozorištu Vavilon, u režiji Rože Blena. Engleska verzija (1955) nastala je po Beketovom prevodu.
Drama je izvedena posle Drugog svetskog rata, u Evropi opterećenoj prazninom i nemoći. Sam Beket je odbijao da da jedno tumačenje.
Na sceni
Scenografija je minimalna: put i drvo. Najvažniji su ritam, pauze i tišine, kao i odnos dvojice glumaca.
Beket je bio izuzetno precizan u remarkama i nije dopuštao slobodna čitanja.
Nasleđe i recepcija
„Čekajući Godoa” je najveća drama pozorišta apsurda i jedna od najvažnijih drama 20. veka. Najpoznatiji je primer drame u kojoj se ništa ne dešava, a sve je rečeno.
Igrana je svuda, čak i u zatvorima i u opsednutom Sarajevu 1993. Čekanje Godoa postalo je opšta metafora.
Produkcije i adaptacije
Arhiva produkcija za ovo delo se još dopunjuje; u nju ulaze samo podaci sa proverljivim izvorom. Imate program, fotografije ili snimak predstave „Čekajući Godoa“? Pošaljite ih na info@kulturnielement.org uz podatak o izvoru i upisaćemo ih u arhivu.
Pojmovi uz ovo delo
Izvori
- Osnovni podaci o delu (autor, epoha, godina, žanr, jezik): baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
Tekst je samostalno napisan na osnovu navedenih izvora; nije prevod ni prepričavanje pojedinačnog članka. Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam – ispravljamo je uz navođenje izvora. Kako proveravamo podatke.