Fabula
Predigra
Predigra se odigrava ujutru posle pozorišta u lepo nameštenoj sobi u kući Marićevih. Inženjer i građevinski preduzimač Pavle Marić potajno je uzeo pisma koja je njegovoj ženi Rini pisao ljubavnik Milan Novaković, njegov poslovni partner, i sada ih baca na pod. Kada dođe policijski agent zbog navodne krađe iz stola, on zaključuje da je lopov u kući i odlazi.
Aljoša, ruski emigrant i nadzornik gradilišta, priznaje Pavlu da ga je žena ostavila zbog pevača i da namerava da se udavi u Dunavu. Pavle ga nagovara da živi, daje mu novac i svoj bolji kaput, pa Aljoša odlazi u Pavlovom odelu i sa njegovim papirima. Pavle traži vizu za inostranstvo, poverava Ljubomiru Protiću rukopis o hidrografiji, a zatim se suočava s Novakovićem, koji cinično brani svoju vezu s Rinom. Na kraju naređuje da se spakuju stvari i saopštava Rini da odlazi na neodređeno vreme.
Prvi čin
Radnja se nastavlja tri godine kasnije u sobi Milana Novakovića. Rina se udala za njega, a on je uznemiren jer se na srebrnim kašičicama nalazi monogram s Rininim prvim prezimenom. U međuvremenu je kraj Dunava pronađeno muško odelo s dokumentima, pa se zaključilo da se Pavle udavio, a Rina se predstavlja kao udovica. Spasoje Blagojević, novi bogataš i Pavlov nasledni rođak, preuzeo je njegovu imovinu i obećao kćer Vukicu Protiću. Anta, sredovečan rođak i dužnik od deset hiljada dinara, javlja da je u gradu video Pavla.
Spasoje se boji da će izgubiti nasledstvo i kauciju koju je za konzorcijum „Ilirija“ dao u vidu kuće na Terazijama. Protić dobija novine s naslovom „Mrtvi ustaju, mrtvi govore!“; u njima Pavle u intervjuu tvrdi da se Aljoša udavio u njegovom odelu. Svi odlučuju da se ponašaju kao da Pavle nije živ. Kada on ipak dođe, niko mu ne uzvraća pozdrav. Pavle im hladno i ironično odgovara da će živeti i da namerava da ostane, a ostali mu uzvraćaju da i oni žele da žive.
Drugi čin
U Spasojevoj kući odlaže se Vukičino venčanje sa Protićem, a Vukica se žali da je Protić otada hladan i zbunjen. Anta je pronašao Mladena Đakovića, slobodnog publicistu koji piše oštre tekstove, i najavljuje da će doći pre podne; Spasoje mu naglašava da će, ako dođe do pada, pasti svi. Prema jednom prepričavanju, novinar im savetuje da izbegnu javni skandal i da Pavla proglase ludim.
Pavle se nasamo suočava sa Spasojem i traži da mu vrati imanje, inače će tužiti. Spasoje mu nudi Vukicu, da bi imanje dobio natrag kao miraz, ali Pavle to odbija: zna da bi Vukica ostavila Protića čim ovaj izgubi profesorsku titulu, stečenu rukopisom koji mu je Pavle poverio, a on ga objavio kao svoj. Spasoje optužuje Protića za krađu rukopisa, a ovaj odgovara da to nije drugačije od krađe imanja ili žene koju su počinili Spasoje i Novaković. Brak Rine i Novakovića posle Pavlovog povratka pravno više ne važi.
Treći čin
Pavle je podneo četiri tužbe: protiv Spasoja za imanje, protiv Novakovića za preljubu, protiv Protića za krađu rukopisa i protiv Ante za krivokletstvo. Spasoje, u dogovoru s vlastima, smišlja odgovor: Pavla će prijaviti policiji kao predstavnika razornih stranih organizacija. Pisma ukradena pre tri godine poslužiće kao „dokaz“, Rina će to potvrditi, a Aljoša će se pokazati kao Pavlov saradnik koji se ubio kada su pisma ukradena.
Kada dođe Pavle, Spasoje mu otkriva da ga prati policija i daje mu pasoš na ime Adolfa Švarca sa Pavlovom fotografijom da bi pobegao. Ulazi policija i traži dokumente; Pavle pokazuje Švarcov pasoš, a Spasoje potvrđuje da Švarc radi u njihovoj firmi. Poražen, Pavle odlazi na voz: ne uspeva ni da dokaže da je živ ni da se osveti za učinjenu nepravdu. U poslednjem prizoru ulaze Vukica i Spasoje, a Spasoje srećan najavljuje venčanje.
Lica
Pavle Marić
inženjer i građevinski preduzimač, proglašen mrtvim; vraća se i pokušava da povrati imovinu i ime
Rina
Pavlova žena, koja se posle njegovog odlaska udaje za Novakovića i predstavlja se kao udovica
Milan Novaković
Pavlov poslovni partner i Rinin ljubavnik, zatim njen muž
Spasoje Blagojević
novi bogataš i Pavlov nasledni rođak, koji preuzima njegovu imovinu i vodi zaveru protiv njega
Ljubomir Protić
inženjer, Spasojev budući zet; rukopis o hidrografiji koji mu je Pavle poverio objavljuje kao svoj
Anta
sredovečan Rinin rođak i dužnik od deset hiljada dinara, koji prvi javlja da je Pavle živ
Mile
dandija i Rinin udvarač, koji od nje pozajmljuje novac
Aljoša
ruski emigrant i nadzornik gradilišta; udavi se u Pavlovom odelu i tako izazove lažnu vest o Pavlovoj smrti
Vukica
Spasojeva kći, verenica Protića, čije se venčanje odlaže
Mladen Đaković
slobodni publicista oštrog pera koga Anta dovodi Spasoju
Gospodin Đurić
generalni direktor konzorcijuma „Ilirija“, koji se samo pominje
Adolf Švarc
poslovni agent konzorcijuma, čiji pasoš služi u završnoj obmani
Analiza
Ključne teme
Živi kao „pokojnik“
Pavla je jednostavno proglasiti mrtvim jer su pronađeni odeća i dokumenti, i takav zaključak svima odgovara. Kada se pojavi u gradu, niko ga ne pozdravlja, a ostali odlučuju da se ponašaju kao da ga nema. Komad postavlja pitanje ko određuje da li je neko živ: ljudi ili papiri.
Imovina stečena na tuđem odsustvu
Spasoje je preuzeo Pavlovu imovinu, Novaković mu je uzeo ženu, Protić profesorsku titulu na osnovu njegovog rukopisa. Svi su na njegovom nestanku izgradili položaj, pa Pavlov povratak za njih nije radost nego pretnja.
Novac, konzorcijumi i strah od gubitka
Spasoje je za konzorcijum „Ilirija“ dao kao kauciju kuću na Terazijama, a vest da je Pavle živ ugrožava i nasledstvo i firmu. Kada se pojavi, glavna briga svih je šta će izgubiti, pa se lako dogovore da Pavla ignorišu.
Vlast i policija u službi moćnih
U poslednjem činu Spasoje sa vlastima smišlja da Pavla prijavi policiji kao predstavnika razornih stranih organizacija, a Pavlova borba za pravdu završava porazom. Nušić pokazuje državne organe koji rade za one koji imaju novac i veze.
Krađa tuđeg rada
Protić je rukopis o hidrografiji, na kome je Pavle radio sedam godina, objavio kao svoj i dobio profesorsku titulu. Komad time ukazuje da se i intelektualni rad može prisvojiti, a da to ostane bez posledica.
Brak i vernost
Brak Rine i Novakovića posle Pavlovog povratka pravno ne važi, pa preljuba iz predigre dobija nove posledice. Brak u komadu nije zajednica, već pravni položaj koji se stiče i gubi.
Simboli i motivi
Kaput i odelo
Aljoša odlazi u Pavlovom odelu, sa njegovim dokumentima, pa se njegovo udavljenje shvata kao Pavlova smrt. Odeća u komadu zamenjuje čoveka.
Novinski naslov „Mrtvi ustaju, mrtvi govore!“
Naslov najavljuje povratak čoveka koga su svi smatrali mrtvim. On do Protića stiže kao novina pre nego kao vest o čoveku, pa pokazuje kako štampa od jednog života pravi senzaciju.
Rukopis o hidrografiji
Rukopis, na kome je Pavle radio sedam godina, poveren je Protiću i postaje osnova njegove karijere. Pokazuje da Pavle ne gubi samo imovinu nego i delo.
Kašičice sa monogramom
Srebrne kašičice sa monogramom Rininog prvog prezimena muče Novakovića u prvom činu. Mali predmet podseća da prošlost nije izbrisana.
Pasoš
U završnoj obmani Pavle dobija pasoš na tuđe ime sa sopstvenom fotografijom. Isprava kojom može da pobegne istovremeno mu oduzima identitet.
Kompozicija i struktura
Komad nosi podnaziv „komedija s predigrom u tri čina“. Predigra prikazuje ono što će kasnije biti predmet spora: krađu pisama, Aljošino samoubilačko rešenje, Pavlov odlazak i rukopis. Zatim prolaze tri godine, a tri čina razvijaju posledice: povratak, sukob i poraz.
Zaplet je pripremljen do detalja (odelo, pisma, rukopis, kašičica), pa se kasnije otkrivanje i obmana oslanjaju na pojedinosti iz predigre. Struktura je tako okvirna: predigra postavlja uzroke, a činovi pokazuju kako su svi likovi na Pavlovom nestanku izgradili svoj položaj.
Likovi i tipovi
Pavle je neobičan Nušićev protagonist: ogorčen i ironičan čovek koji se sukobljava s društvom koje mu je uzelo sve. Spasoje je tip skorojevića kome ne smeta toliko to što je Pavle živ koliko to što Pavle traži ono što je sada njegovo.
Rina, Novaković i Protić su likovi koji su na Pavlovom odsustvu stekli ono što im ne pripada. Anta je dužnik koji prvi javlja da je Pavle živ, a Mile udvarač koji od Rine pozajmljuje novac.
Jezik i stil
Pavle se obraća ostalima hladno i ironično, dok oni govore o onome što ih najviše brine: konzorcijumu, nasledstvu, venčanju. Taj kontrast daje komadu osnovnu komiku. Radio-emisija na RTS-u komad opisuje kao društvenu satiru.
Prema podacima Narodnog pozorišta, na premijeri 1937. nije bilo burnog smeha, ali su kritike bile dobre, čak i od kritičara koji su Nušića ranije napadali. Mračniji ton, u kome glavni lik na kraju gubi, približava komad crnoj komediji.
Tumačenja i sporna pitanja
Pitanje žanra je otvoreno: Narodno pozorište komad vodi kao dramu i komediju, a radio-emisija na RTS-u kao „društvenu satiru“. Nušić je, prema podacima Narodnog pozorišta, pisao više verzija, među njima jednu dramu i verziju prvog čina, pre nego što se opredelio za komediju 1937.
Drugo pitanje je završetak. Komad se završava Pavlovim porazom, a ne kaznom onih koji su mu ucenjivali: prijava policiji i obmana sa pasošem završavaju se pobedom nad jednim čovekom, a ostali ne snose posledice. U prepričavanjima se navode i razlike u pojedinostima (na primer uloga Mileta), pa ih treba proveriti prema tekstu.
Istorijski i književni kontekst
Branislav Nušić (Beograd 1864 – Beograd 1938) „Pokojnika“ je napisao u zimu 1936–1937, tokom zdravstvene krize. Prema podacima Narodnog pozorišta, pisao je više verzija, među kojima jednu dramu i verziju prvog čina, pre nego što se opredelio za komediju koja je izvedena 1937. Umro je 19. januara 1938.
Nušić je „Pokojnika“ smatrao svojim poslednjim komadom i, po navodima pozorišta, najznačajnijim komadom o društvenoj stvarnosti. U njemu se pojavljuju konzorcijum „Ilirija“, novine, policija i kaucija, pa komad koristi čitav aparat građanskog društva jednog vremena.
Prvi put je izveden 18. novembra 1937. u Narodnom pozorištu u Beogradu. Prema istom izvoru, prvi utisci nisu bili burni smeh, ali su kritike bile dobre, uključujući i one kritičare koji su ga ranije napadali.
U Nušićevom opusu komad pripada poznom stvaralaštvu, zajedno sa „Gospođom ministarkom“ (1929) i „Ožalošćenom porodicom“ (1934), prema spisku komedija u Hrvatskoj enciklopediji.
Na sceni
Jedno prepričavanje predigru naziva malom bulevarskom scenom koju je u izvođenju lako izostaviti, pa reditelj mora da odluči koliko će od nje zadržati. Zatim treba odrediti ton: Pavle može biti smešni povratnik ili ogorčen čovek, a završni poraz može biti izvor smeha ili gorčine.
Narodno pozorište u Beogradu prikazalo je komad u režiji Egona Savina (premijera 26. decembra 2009): Pavla Marića igrao je Nebojša Kundačina, Spasoja Blagojevića Predrag Ejdus, Milana Novakovića Darko Tomović, Rinu Nataša Ninković. U programu je istaknuta misao da nema drame bez komedije niti komedije bez drame.
Komad je postojao i na radiju: dramski program Radio Beograda snimio je januara 1982. radio-produkciju u režiji Bode Markovića, s glumcima kao što su Zoran Radmilović, Nikola Simić, Svetlana Bojković i Bogdan Dikić; kasnije je ponavljana u ciklusu posvećenom Markoviću.
Nasleđe i recepcija
Nušić je „Pokojnika“ smatrao svojim poslednjim komadom, pa ga je pozorišna kritika često posmatrala kao završetak njegovog komediografskog puta.
Komad je postojao u pozorišnoj i radio-verziji: Narodno pozorište ga je postavilo 2009. u režiji Egona Savina, a Radio Beograd 1982. u režiji Bode Markovića; radio-produkcija je ponavljana 2025.
Osnovna situacija, čovek za koga su zvanični papiri odlučili da je mrtav, ostaje prepoznatljiva. Pitanje ko određuje da li je neko živ i ko ima korist od njegovog nestanka razumljivo je i bez poznavanja prilika tridesetih godina.
Produkcije i adaptacije
Izabrana izvođenja i adaptacije, sva sa navedenim izvorom. Arhiva se dopunjuje i u nju ulaze samo provereni podaci.
Pozorište
Pokojnik (praizvedba)
ansambl Narodnog pozorišta · Narodno pozorište, Beograd · 1937.
Prvo izvođenje komada 18. novembra 1937, prema podacima Narodnog pozorišta.
Radio
Pokojnik (radio-produkcija)
rež. Boda Marković; Zoran Radmilović, Nikola Simić, Svetlana Bojković, Bogdan Dikić i drugi · Radio Beograd 2 · 1982.
Produkcija dramskog programa Radio Beograda iz januara 1982; reprizirana 2025.
Pozorište
Pokojnik
rež. Egon Savin; Nebojša Kundačina, Predrag Ejdus, Darko Tomović, Nataša Ninković · Narodno pozorište, Beograd · 2009.
Premijera 26. decembra 2009; na sajtu označena kao drama i komedija.
Izvor: Hoću u pozorište: Pokojnik
Pojmovi uz ovo delo
Izvori
- Osnovni podaci o delu (autor, epoha, godina, žanr, jezik): baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
- B. Nušić, Pokojnik – integralni tekst (Projekat Rastko, ćirilična i latinična verzija)podela, predigra, prvi čin i početak drugog; latinična verzija https://www.rastko.rs/drama/nusic/bnusic-pokojnik.html ide do šestog prizora drugog čina; tekst se prekida pre kraja · rastko.rs
- Pokojnik – prepričana radnja (mojalektira.com)tok drugog i trećeg čina i rasplet (samo uz ovo prepričavanje; opšti rasplet potvrđuje i https://www.lektire.me/prepricano/branislav-nusic-pokojnik_1394) · mojalektira.com
- Narodno pozorište u Beogradu: The Deceasednastanak komada, više verzija, premijera 18. novembra 1937 · narodnopozoriste.rs
- Hoću u pozorište: Pokojnik (Narodno pozorište, 2009)režija Egona Savina, premijera 26. decembra 2009, podela · hocupozoriste.rs
- RTS: Branislav Nušić – Pokojnik (Radio Beograd 2)radio-produkcija 1982 (Boda Marković), žanrovska odrednica „društvena satira“ · rts.rs
Tekst je samostalno napisan na osnovu navedenih izvora; nije prevod ni prepričavanje pojedinačnog članka. Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam – ispravljamo je uz navođenje izvora. Kako proveravamo podatke.
