Smrt trgovačkog putnika

Vili Loman, nakon dugih godina rada kao putnik, vraća se kući iscrpljen. Ne može da vozi, gubi nit, razgovara sa mrtvim bratom Benom. Sinovi Bajf i Hepi su došli u posetu. Bajf, nekad školska zvezda, nije ostvario očekivanja, ali ga Vili i dalje vidi kao budućeg pobednika.

Vili traži od šefa posao u gradu, ali ga Hauard otpušta. Bajf pokušava da dobije zajam za posao, ali ne uspeva. Tokom večere u restoranu Bajf odlazi, a Vili se priseća dana kada je Bajf u bostonskom hotelu otkrio njegovu tajnu vezu.

Vili, ubeđen da je njegov život vredniji mrtav, zbog osiguranja izvrši samoubistvo u automobilu. Na sahrani su samo porodica i Čarli. Linda kaže da je otplatila poslednju ratu kuće, ali da tu nema nikog.

Artur Miler (1915–2005) napisao je dramu 1949, a prvi put je prikazana u februaru 1949. na Brodveju, u režiji Elije Kazana. Nagrađena je Pulicerovom nagradom iste godine.

U eseju „Tragedija i običan čovek” Miler je branio tezu da i običan čovek može biti tragični junak.

Scenografija je jedna kuća sa prozirnim zidovima, u kojoj se prošlost i sadašnjost mešaju. Glumac Vilija mora da drži nit između stvarnog i zamišljenog.

Prelazi su važni: nema razdvajanja svetlom, već pokretom.

„Smrt trgovačkog putnika” je jedna od najvažnijih američkih drama i redovno se postavlja širom sveta.

Vili Loman je postao simbol „malog čoveka” koji ne uspeva da odgovori očekivanjima društva.