Fabula
U noći, u domu uz vrt, porodica čeka u sobi. U susednoj sobi majka je nedavno rodila, i za nju se plaše. Slepi deda oseća da se nešto menja: čuje korake, hladnoću, šum u vrtu. Ostali ne čuju.
Deda ponavlja da neko ulazi. Ostali ga smatraju umišljenim. U bašti se čuje zvuk kose koju neko oštri, a vrata se otvaraju i zatvaraju kao da ih neko prolazi.
Iz majčine sobe izlazi sestra milosrdnica i, ćuteći, prekrsti se. Majka je umrla. Deda, jedini koji je osetio dolazak „uljeza”, prvi shvata.
Lica
Slepi deda
koji oseća prisustvo
Otac
muž mlade majke
Stric
njegov brat
Tri kćeri
unuke
Služavka
koja prati događaje
Sestra milosrdnica
koja najavljuje kraj
Analiza
Ključne teme
Smrt kao nevidljiva sila
Smrt nije lik, već prisustvo koje se oseća.
Ograničenost čula
Slepi vidi ono što drugi ne primećuju.
Tišina i iščekivanje
Radnja je skoro potpuno u tišini.
Simboli i motivi
Slepilo
Unutrašnji vid.
Zvuk kose
Znak smrti.
Lampa
Krhka svetlost pred tamom.
Istorijski i književni kontekst
Moris Meterlink (1862–1949, Nobelova nagrada 1911) bio je jedan od vodećih simbolista. Njegove „statične drame” od početka 1890-ih odbacuju spoljašnju radnju u korist atmosfere i slutnje.
„Uljez” je napisan 1890. i smatra se jednim od prvih primera simbolističke drame.
Na sceni
Glumci moraju da igraju iščekivanje, a ne radnju. Pauze, polurečenice i svetlo su glavna sredstva.
Najbolji efekti su skromni: zatvorena vrata, šum, promena svetla.
Nasleđe i recepcija
Meterlinkova ideja „statične drame”, u kojoj je važnija slutnja nego radnja, uticala je na kasnije pozorište tišine i slutnje.
Danas se „Uljez” ređe igra, ali ostaje značajan za istoriju simbolizma.
Produkcije i adaptacije
Arhiva produkcija za ovo delo se još dopunjuje; u nju ulaze samo podaci sa proverljivim izvorom. Imate program, fotografije ili snimak predstave „Uljez“? Pošaljite ih na info@kulturnielement.org uz podatak o izvoru i upisaćemo ih u arhivu.
Pojmovi uz ovo delo
Izvori
- Osnovni podaci o delu (autor, epoha, godina, žanr, jezik): baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
Tekst je samostalno napisan na osnovu navedenih izvora; nije prevod ni prepričavanje pojedinačnog članka. Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam – ispravljamo je uz navođenje izvora. Kako proveravamo podatke.