Fabula
Braća Ferdinand i Kardinal zabranjuju sestri, mladoj udovici, da se opet uda. Bosolu, ogorčenog čoveka koji je bio u zatvoru zbog njih, postavljaju za špijuna u njenoj kući. Ona ipak tajno sklapa brak sa Antoniom, upraviteljem svog imanja, i rađa mu troje dece.
Bosola otkriva tajnu i braća se svete. Vojvotkinja beži, ali je uhvaćena i zatvorena. Ferdinand je izlaže užasima: daje joj mrtvu ruku, lutke koje liče na njenu porodicu i ludake koji igraju oko nje. Ona ne gubi dostojanstvo i na kraju je udavljena, zajedno s decom i sluškinjom.
Bosola, koji je izvršio naređenje i ostao bez nagrade, mučen je savešću. Pokušava da ispravi ono što je učinio, ali u mraku po grešci ubija Antonija. Zatim ubija Kardinala i Ferdinanda, koji je poludeo, i sam gine. Delio na kraju predstavlja njenog preživelog sina.
Lica
Vojvotkinja od Malfija
mlada udovica
Antonio Bolonja
upravitelj njenog imanja, potom njen muž
Ferdinand
njen brat, vojvoda od Kalabrije
Kardinal
drugi brat
Bosola
špijun u braćinoj službi
Delio
Antonijev prijatelj
Kariola
njena sluškinja
Analiza
Ključne teme
Sloboda i brak
Vojvotkinja bira po srcu, a ne po rangu, i plaća cenu.
Zlo dvora
Vlast je u rukama onih koji nemaju savesti.
Dostojanstvo u stradanju
Ona ostaje svetla figura i u smrti.
Simboli i motivi
Mrtva ruka i lutke
Mučenje kroz zastrašivanje.
Ludilo
Ferdinandov um se raspada i on misli da je vuk.
Istorijski i književni kontekst
Džon Vebster (oko 1580 – oko 1634) pisao je za jakobinsko pozorište, u kome je tragedija mračna, a dvor prikazan kao mesto poroka. Drama je štampana 1623, a zasnovana na priči o stvarnoj italijanskoj vojvotkinji, koju je Vebster znao iz jedne novele.
Drama pripada tradiciji renesansne tragedije osvete, ali je njeno središte ne osveta već stradanje žene koja hoće da živi po svom.
Na sceni
Uloga vojvotkinje je jedna od najvećih ženskih u engleskoj drami. Zahteva toplinu, duhovitost i snagu u stradanju.
Najteže su scene mučenja, jer ne smeju da budu puki efekat, već da pokažu koliko je zlo organizovano.
Nasleđe i recepcija
Mnogi je smatraju najboljom jakobinskom tragedijom posle Šekspira. Igra se redovno, naročito u Engleskoj.
Lik Bosole, špijuna koji se odriče iluzija, jedan je od najzanimljivijih u tom pozorištu.
Produkcije i adaptacije
Arhiva produkcija za ovo delo se još dopunjuje; u nju ulaze samo podaci sa proverljivim izvorom. Imate program, fotografije ili snimak predstave „Vojvotkinja od Malfija“? Pošaljite ih na info@kulturnielement.org uz podatak o izvoru i upisaćemo ih u arhivu.
Pojmovi uz ovo delo
Izvori
- Osnovni podaci o delu (autor, epoha, godina, žanr, jezik): baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
Tekst je samostalno napisan na osnovu navedenih izvora; nije prevod ni prepričavanje pojedinačnog članka. Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam – ispravljamo je uz navođenje izvora. Kako proveravamo podatke.