Пређи на садржај
Corpus Dramaticum

1974– · Милена Марковић

Милена Марковић

Српска песникиња, драмска списатељица и сценаристкиња („Шине“, „Брод за лутке“).

Милена Марковић је српска песникиња, драмска списатељица и сценаристкиња, редовни професор на Факултету драмских уметности у Београду. Аутор је драма „Павиљони“, „Шине“, „Брод за лутке“, „Наход Симеон“ и других, збирки песама и романа у стиховима „Деца“ (2021), за који је добила НИН-ову награду.

Основни подаци

Рођен
9. април 1974.Београд
Епоха
Савремена драма
Језик
Српски
Жанр
Савремена драма, поезија
Стваралаштво
2000-е–данас
Драмских дела
10
У архиву
1 дело

Биографија

Милена Марковић рођена је 9. априла 1974. у Београду. Дипломирала је драматургију на Факултету драмских уметности Универзитета уметности у Београду (1998), где је од 2012. редовни професор. Њен пробој била је дипломска представа „Павиљони (куда идем, одакле долазим и шта има за вечеру)“, изведена у Југословенском драмском позоришту у режији Алисе Стојановић; текст је 2000. награђен у Бечу.

Међу њеним драмама су „Шине“, „Брод за лутке“, „Наход Симеон“, „Шума блиста“, „Жица“, „Змајеубице“, „Деца радости“, „Пет живота претужног Милутина“ и „Ливада пуна таме“. Збирка „Драме“ (ЛОМ, Београд, 2012) садржи првих шест објављених и изведених драмских текстова. Њене драме играле су се у Немачкој, Мађарској, Француској, Америци, Јапану и Пољској. Стеријине награде за савремени драмски текст добила је, између осталог, за „Находа Симеона“, „Брод за лутке“ и „Змајеубице“.

Поред драма, објавила је више збирки песама, међу њима „Птичје око на тараби“, „Пас који је појео сунце“ и „Песме за живе и мртве“, као и роман у стиховима „Деца“ (2021), за који је добила НИН-ову награду. Писала је и сценарија, између осталог за филмове „Отаџбина“ (најбољи сценарио на 44. Фесту, 2016) и „Сутра ујутро“ (2006), као и за серију „Мочвара“, често у сарадњи са редитељем Олегом Новковићем.

Међу наградама су јој Награда Милош Црњански (2005), Награда Билјана Јовановић (2009), Награда Ђура Јакшић и Награда Петар Кочић (обе 2010). За дописног члана Српске академије наука и уметности (Одељење језика и књижевности) изабрана је 7. новембра 2024.

Значај

  • Језик

    Критика је њен драмски језик описала као груб, а истовремено поетичан, а свет њених драма као свет обесправљених.

  • Поезија и драма

    Објављује и поезију и драме; у појединим драмама („Наход Симеон“, „Шума блиста“) критика је запазила спој сеоског и градског, народног и савременог.

  • Међународно извођење

    Њене драме приказиване су у позориштима у Немачкој, Мађарској, Француској, Америци, Јапану и Пољској.

Дела10 укупно, 1 са анализом

Дела са анализом на сајту1

Шине 2002. Драма Милене Марковић прати групу младића из Београда, и једну жену у више облика, од школских дана преко војске и… Драма

Потпун списак драмских дела10

Списак обухвата десет драма чији су наслови потврђени у отвореним изворима; године су наведене само где су потврђене, а за остале је „датум спорен“ јер се у изворима не налазе датуми праизведбе.

  1. 2000–2001.Павиљони (куда идем, одакле долазим и шта има за вечеру)драма; награђена 2000. у Бечу, изведена 2001. као дипломска представа.
  2. датум споренШинеанализа на сајтудрама; досадашњи податак 2002, САНУ наводи 2004.
  3. датум споренБрод за луткедрама; САНУ наводи 2010; Стеријина награда.
  4. датум споренНаход Симеондрама; САНУ наводи 2007; Стеријина награда.
  5. 2004.Шума блистадрама; изведена у Цириху 2004.
  6. датум споренЖицадрама; изведена и у српском позоришту на Косову.
  7. датум споренЗмајеубицедрама; Стеријина награда.
  8. датум споренДеца радостидрама; Атеље 212, режија Снежане Тришић.
  9. 2018.Пет живота претужног Милутинадрама; Атеље 212, режија Александре Милавић Дејвис; година према датуму критике.
  10. 2019.Ливада пуна тамедрама; Народно позориште у Београду, режија Јоване Томић; година према датуму критике.

Из исте епохе: Савремена драма

Љубомир Симовић1935–2025 Песник и драматичар, аутор "Путујућег позоришта Шопаловић". Савремена драмаСрпски2 дела у архиву Душан Ковачевић1948– Највећи савремени српски комедиограф ("Маратонци", "Балкански шпијун"). Савремена драмаСрпски3 дела у архиву Синиша Ковачевић1954– Српски драмски писац и редитељ, познат по историјским сагама „Велика драма“, „Ђенерал Милан Недић“ и „Јанез“. Савремена драмаСрпски1 дело у архиву Биљана Србљановић1970– Српска драмска списатељица. Савремена драмаСрпски1 дело у архиву Јован Радуловић1951–2018 Приповедач и драмски писац из Далмације; његова „Голубњача“ (1982) изазвала је политички спор и скинута је са репертоара. Савремена драмаСрпски1 дело у архиву Угљеша Шајтинац1971– Драмски писац, приповедач и професор драматургије у Новом Саду; Стеријину награду добио је 2005. за драму „Хадерсфилд“. Савремена драмаСрпски1 дело у архиву

Више о епохи: Савремена драма

Извори

  1. Основни подаци и распоред дела: база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
  2. Српска академија наука и уметности: Милена Марковићдатум и место рођења (Београд, 9. април 1974), диплома 1998, редовни професор од 2012, дописни члан САНУ од 7. новембра 2024; „Шине“, „Брод за лутке“, „Наход Симеон“, награде · sanu.ac.rs
  3. Нова.рс: Милена Марковић, портрет„Павиљони“ као дипломска представа у Југословенском драмском позоришту, „Шума блиста“ (Цирих, 2004), Стеријине награде, филмски и телевизијски рад, збирке песама · nova.rs
  4. Време: Дар и свест, поезија и драмазбирка „Драме“ (ЛОМ, 2012) са првих шест драма (Павиљони, Шине, Брод за лутке, Наход Симеон, Шума блиста, Жица) · vreme.com
  5. Време: Игра без ликова, комад без драме„Ливада пуна таме“ у Народном позоришту у Београду (критика од 20. новембра 2019) · vreme.com
  6. Време: Много поезије, мало драме, краткоћа позоришног минута„Пет живота претужног Милутина“ у Ателјеу 212 (критика од 13. јуна 2018) · vreme.com
  7. Данас: Бројаница жалопојки„Деца радости“ у Ателјеу 212, режија Снежана Тришић · danas.rs

Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.