Фабула
Док слуге славе Ивањдан, Јулија, која је недавно раскинула веридбу, долази у кухињу и тражи да плеше са Жаном. Жан, њен слуга, амбициозан је и пун потиснуте мржње према вишим слојевима. Кристина, његова вереница, заспи.
Јулија и Жан проводе ноћ заједно. Када се врате, Жан је суров и подсмешљив према њој. Предлаже да побегну у иностранство и отворе хотел, али му треба Јулијин новац, па она узима новац од оца. Кристина, која се пробудила, одбија да учествује у њиховим плановима.
Звоно у грофовој соби јавља да се отац вратио, а Жан, чим чује, поново постаје послушан слуга. Јулија нема више куда. Жан јој пружи бритву и она излази, а смисао је да ће сама себи узети живот.
Лица
Госпођица Јулија
грофова кћи
Жан
лакеј
Кристина
куварица, Жанова вереница
Анализа
Кључне теме
Класа и пол
Сукоб моћи где су и господари и слуге заробљеници унутрашњих правила.
Наслеђе и околности
Стриндберг у предговору наглашава да нико не бира карактер.
Власт и понижење
Жан и Јулија воле и мрзе једно друго у исто време.
Симболи и мотиви
Ивањдан
Ноћ у којој су правила суспендована.
Звоно
Глас господара који враћа ред.
Бритва
Нестанак једног решења.
Историјски и књижевни контекст
Стриндберг (1849–1912) је драму написао као „натуралистичку трагедију”, и у предговору је објаснио своје погледе: ликови нису једноставни, већ сложени од наслеђа, околности и тренутка. Премијера је била 1889. у Копенхагену.
На сцени
Једна просторија, једна ноћ, три лика: изазов је да се одржи напетост без дисања. Кристинино спавање мора да буде вешто искоришћено.
Улога Јулије, ломљиве и опасне, једна је од највећих у модерном репертоару.
Наслеђе и рецепција
„Госпођица Јулија” је најчешће играна Стриндбергова драма и један од темеља модерне позоришне драме. Многе обраде су је пребацивале у друга времена и друштва.
Најпознатија филмска верзија је она Алфа Шебега из 1951, која је на фестивалу у Кану добила највишу награду.
Продукције и адаптације
Архива продукција за ово дело се још допуњује; у њу улазе само подаци са проверљивим извором. Имате програм, фотографије или снимак представе „Госпођица Јулија“? Пошаљите их на info@kulturnielement.org уз податак о извору и уписаћемо их у архиву.
Појмови уз ово дело
Извори
- Основни подаци о делу (аутор, епоха, година, жанр, језик): база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.