Пређи на садржај

Аугуст Стриндберг

Игра снова

Кћи бога Индре силази на земљу да види да ли су жалбе људи оправдане. Упознаје брак, сиромаштво, правосуђе и науку, и сазнаје колико је људски живот тежак.

Основни подаци

Аутор
Аугуст Стриндберг
Оригинални наслов
Ett drömspel
Епоха
Модернизам
Жанр
Драма
Настанак
1901. (изведена 1907)
Језик оригинала
Шведски
Структура
Низ слика које теку по логици сна, без класичне радње
Место и време радње
Простор и време су произвољни

Фабула

Индрина кћи силази с неба у свет људи, да би упознала шта значи бити човек. Стиже до замка који расте из земље, и упознаје стакларског мајстора, официра који чека своју драгу пред вратима позоришта, и адвоката, са којим се касније удаје.

Брак је тегобан: деца, сиромаштво, свакодневна свађа. Свуда види патњу и лицемерје. Тражи одговор на питање чему све то. На сцени се налази врата са отвором у облику детелине, а иза њих, кажу, крије се решење загонетке живота. Када се врата отворе, иза њих нема ничега.

На крају Индрина кћи се враћа на небо. Замак гори, а из његовог крова расте цвет. Она одлази са знањем да су људи за сажаљење, али и да им је дат живот.

Лица

  • Индрина кћи (Агнес)

    божанство које силази међу људе

  • Официр

    чека на вратима позоришта

  • Адвокат

    њен муж на земљи

  • Песник

    посматрач

  • Стакларски мајстор

    поправља прозор на замку

  • Вратар

    чува врата

Анализа

Кључне теме

  • Патња као људска судбина

    Живот је свуда скучен, али није бесмислен.

  • Сан и стварност

    Логика сна разбија границе између времена, простора и личности.

  • Тражење смисла

    Врата са детелином остају загонетка.

Симболи и мотиви

  • Врата с детелином

    Загонетка у центру драме.

  • Замак који расте

    Рушење и обнова.

  • Индрина кћи

    Поглед споља на људски свет.

Историјски и књижевни контекст

Стриндберг је ову драму написао после тешког животног раздобља (познатог као „Инферно”) и у предговору објаснио своју идеју: време и простор не постоје, а на слабашној основи стварности машта плете нове шаре.

„Игра снова” је први пут изведена 1907. у Стокхолму.

На сцени

Најтеже је стално мењање простора и тона. Ликови се претварају један у другог, а глумци играју више улога.

Ова драма се не може играти реалистички, па режија мора да нађе језик слика, светла и покрета.

Наслеђе и рецепција

„Игра снова” је утицала на експресионизам, надреализам и каснију авангарду. Многи је сматрају претечом модерне непсихолошке драме.

Ингмар Бергман ју је више пута режирао.

Продукције и адаптације

Архива продукција за ово дело се још допуњује; у њу улазе само подаци са проверљивим извором. Имате програм, фотографије или снимак представе „Игра снова“? Пошаљите их на info@kulturnielement.org уз податак о извору и уписаћемо их у архиву.

Појмови уз ово дело

Извори

  1. Основни подаци о делу (аутор, епоха, година, жанр, језик): база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“

Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.