Мандрагола

Калимако је дошао из Париза јер је чуо за лепоту Лукреције и жуди за њом. Лукреција је удата за старог правника Никију, са којим нема деце. Паразит Лигурио му нуди решење: Калимако ће се представити као лекар који зна лек против неплодности.

Лек је напитак од мандрагоре, али, тврди лажни лекар, први мушкарац који са женом легне након што га испије ће умрети. Никија мора да нађе непознатог младића који ће се жртвовати. Лукреција не пристаје, али је на то наговарају мајка Сострата и фра Тимотео, који се од Лигурија даје подмитити.

Ноћу Никија и његови сарадници ухвате на улици наизглед скитницу, и доведу га у постељу своје жене. То је Калимако. Ујутру он Лукрецији открива истину. Она, видевши да је превара већ свршена, прихвата Калимака за љубавника, а Никија са задовољством води у кућу све заједно.

Макијавели је „Мандраголу” написао после пада Флорентинске републике, када је био удаљен са политичке сцене. Писао је као човек који гледа свет без илузија, и у комедији користи облике римске комедије, али у савременој Фиренци.

Комедија је рано постала позната и играна је по италијанским градовима. Остала је његово најпознатије драмско дело.

Најтежи задатак поставке је Лукреција: она не сме да буде ни жртва ни обична кокета. Њена одлука на крају је један од најзанимљивијих тренутака ренесансне комедије.

Хумор долази из брзине интриге и из речи. Режија најбоље ради кад дозволи ликовима да буду убедљиви у сопственим разлозима.

„Мандрагола” се сматра најбољом италијанском ренесансном комедијом и узором за комедију интриге у Европи. Из ње се лако види веза са „Владалцем”: свет у ком су успех и врлина две различите ствари.

Данас се игра на позорницама широм света и често чита као комедија о манипулацији.