Фабула
Градоначелник саопштава чиновницима вест да долази ревизор из Петрограда, инкогнито. Сви имају разлога за страх. У хотелу се јавља незнатни Хлестаков, који је остао без новца. Градоначелник и службеници, убеђени да је он ревизор, прилазе му с поклонима и позајмицама.
Хлестаков, најпре збуњен, брзо схвата ситуацију и почиње да се шепури, лаже и задаје се. Прима новац од свих, удвара се градоначелниковој жени, а затим и његовој кћери, са којом се верава. Затим одлази, наводно на кратко.
Управник поште отвара Хлестаковљево писмо пријатељу, у ком се подсмева градским званичницима. Док градоначелник бесни, жандар објављује да је у град стигао прави ревизор и да их позива к себи. Сви остају укочени, и тако се драма завршава немом сценом.
Лица
Градоначелник Антон Антонович
несавесни управник града
Хлестаков
млади чиновник из Петрограда
Ана Андрејевна
градоначелникова жена
Марија Антоновна
његова кћи
Осип
Хлестаковљев слуга
Бобчински и Добчински
два радознала градска староседеоца
Земљаника, Љапкин-Тјапкин, Хлопов
управник болнице, судија, школски надзорник
Анализа
Кључне теме
Корупција и страх
Целокупан систем почива на страху од надзора.
Привид и стварност
Хлестаков је ништа, али ту празнину сви попуњавају својим страховима.
Сатира друштва
Нема позитивног лика: смех је једини моралиста.
Симболи и мотиви
Писмо
Истина која долази у погрешном тренутку.
Нема сцена
Завршна слика у којој је цео град окамењен.
Историјски и књижевни контекст
Гогољ (1809–1852) је комедију написао по идеји коју му је, како се сматра, дао Пушкин. Цар Николај I је допустио представу и, према предању, присуствовао првој, 1836. у Петрограду.
Као мото на почетку дела стоји народна пословица: „Нема се шта огледалу замерати, кад је лице накривљено.”
На сцени
Најважније је да Хлестаков не буде свесни варалица: он је човек који случајно добија улогу. Званичници, са друге стране, морају да раде као ансамбл, јер је смешно управо њихово склапање страха.
Завршна нема сцена, у којој сви глумци остају непомични, један је од најпознатијих ефеката руског позоришта.
Наслеђе и рецепција
„Ревизор” је најважнија руска комедија и основа за сатиру у целом свету. Многе државе су у њој препознале своју администрацију.
Основну ситуацију, погрешно препознавање странца као важне личности, обрађивали су писци и редитељи у бројним верзијама.
Продукције и адаптације
Архива продукција за ово дело се још допуњује; у њу улазе само подаци са проверљивим извором. Имате програм, фотографије или снимак представе „Ревизор“? Пошаљите их на info@kulturnielement.org уз податак о извору и уписаћемо их у архиву.
Појмови уз ово дело
Извори
- Основни подаци о делу (аутор, епоха, година, жанр, језик): база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.