Савонарола и његови пријатељи

Драма „Савонарола и његови пријатељи“ Јована Христића окреће се фирентинском проповеднику Ђироламу Савонароли и људима који су га окруживали. Комад је настао 1965. и те године изведен у Југословенском драмском позоришту у Београду. У тој поставци појављује се и женски лик Изота, а то је уз Савонаролу једини лик чије је име потврђено.

Распоред сцена и тачан ток радње комада овде нису изложени. Реконструкција из наслова и историјских чињеница била би нагађање, па су наредни одељци историјски оквир Савонаролине судбине, а не пренос сцена драме.

Ђироламо Савонарола рођен је 1452. у Ферари и као младић је ступио у доминикански ред. У Фиренцу, у манастир Светог Марка, стигао је 1490. уз залагање хуманисте Ђованија Пика дела Мирандоле. У проповедима из раних деведесетих година 15. века упозоравао је на долазак Божје казне и на потребу обнове цркве и града.

Када је у септембру 1494. француски краљ Шарл VIII ушао у Италију, Медичији су протерани из Фиренце, а град је добио републичко уређење под Савонаролиним утицајем. У новембру исте године Савонарола је предводио посланство у француски табор, а Французи су 28. новембра напустили град. У наредним годинама градски живот се мења: место ранијих карневалских песама организују се поворке са духовним песмама, а предмети који се сматрају световним и грешним јавно се спаљују, у ономе што је остало познато као „паљење таштина“.

Савонарола се све оштрије сукобљава са папом Александром VI. Фиренца је 1495. одбила да приступи Светој лиги коју је папа окупљао. Савонарола је одбио папин позив у Рим, па му је проповедање забрањено, али се забрани није повиновао. Папа га је 12. маја 1497. екскомуницирао и запретио граду интердиктом, а Савонарола се 18. марта 1498. повукао са јавног проповедања.

У априлу 1498. један ривалски проповедник предложио је испитивање ватром, као проверу истинитости Савонаролиних тврдњи. Проба је била заказана за 7. април, али је због кише отказана. Светина је напала манастир Светог Марка, а Савонарола је ухапшен заједно са фра Домеником да Пешчом и фра Силвестром Маруфијем. Под мучењем је признао да је своја пророштва измислио, затим је признање повукао, па га је поново дао.

Тројица фратара осуђена су 23. маја 1498. као јеретици и расколници. На главном тргу Фиренце скинута им је доминиканска одећа, обешени су на одвојеним вешалима, а затим спаљени. Пепео је бачен у Арно како се не би сакупљале реликвије.

Историјски су са Савонаролом ухапшена и погубљена два фрата, Доменико да Пешча и Силвестро Маруфи. Да ли се у драми „пријатељима“ називају управо они или шири круг људи око проповедника, овде није потврђено и треба га проверити у тексту комада.