Savonarola i njegovi prijatelji

Drama „Savonarola i njegovi prijatelji“ Jovana Hristića okreće se firentinskom propovedniku Đirolamu Savonaroli i ljudima koji su ga okruživali. Komad je nastao 1965. i te godine izveden u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu. U toj postavci pojavljuje se i ženski lik Izota, a to je uz Savonarolu jedini lik čije je ime potvrđeno.

Raspored scena i tačan tok radnje komada ovde nisu izloženi. Rekonstrukcija iz naslova i istorijskih činjenica bila bi nagađanje, pa su naredni odeljci istorijski okvir Savonaroline sudbine, a ne prenos scena drame.

Đirolamo Savonarola rođen je 1452. u Ferari i kao mladić je stupio u dominikanski red. U Firencu, u manastir Svetog Marka, stigao je 1490. uz zalaganje humaniste Đovanija Pika dela Mirandole. U propovedima iz ranih devedesetih godina 15. veka upozoravao je na dolazak Božje kazne i na potrebu obnove crkve i grada.

Kada je u septembru 1494. francuski kralj Šarl VIII ušao u Italiju, Medičiji su proterani iz Firence, a grad je dobio republičko uređenje pod Savonarolinim uticajem. U novembru iste godine Savonarola je predvodio poslanstvo u francuski tabor, a Francuzi su 28. novembra napustili grad. U narednim godinama gradski život se menja: mesto ranijih karnevalskih pesama organizuju se povorke sa duhovnim pesmama, a predmeti koji se smatraju svetovnim i grešnim javno se spaljuju, u onome što je ostalo poznato kao „paljenje taština“.

Savonarola se sve oštrije sukobljava sa papom Aleksandrom VI. Firenca je 1495. odbila da pristupi Svetoj ligi koju je papa okupljao. Savonarola je odbio papin poziv u Rim, pa mu je propovedanje zabranjeno, ali se zabrani nije povinovao. Papa ga je 12. maja 1497. ekskomunicirao i zapretio gradu interdiktom, a Savonarola se 18. marta 1498. povukao sa javnog propovedanja.

U aprilu 1498. jedan rivalski propovednik predložio je ispitivanje vatrom, kao proveru istinitosti Savonarolinih tvrdnji. Proba je bila zakazana za 7. april, ali je zbog kiše otkazana. Svetina je napala manastir Svetog Marka, a Savonarola je uhapšen zajedno sa fra Domenikom da Peščom i fra Silvestrom Marufijem. Pod mučenjem je priznao da je svoja proroštva izmislio, zatim je priznanje povukao, pa ga je ponovo dao.

Trojica fratara osuđena su 23. maja 1498. kao jeretici i raskolnici. Na glavnom trgu Firence skinuta im je dominikanska odeća, obešeni su na odvojenim vešalima, a zatim spaljeni. Pepeo je bačen u Arno kako se ne bi sakupljale relikvije.

Istorijski su sa Savonarolom uhapšena i pogubljena dva frata, Domeniko da Pešča i Silvestro Marufi. Da li se u drami „prijateljima“ nazivaju upravo oni ili širi krug ljudi oko propovednika, ovde nije potvrđeno i treba ga proveriti u tekstu komada.