Пређи на садржај

Земљопоседница Рањевска враћа се из Париза на имање које ће бити продато на лицитацији због дугова. Лопахин, унук кметова, нуди спас у облику парцела, али она не може да се одрекне вишњика.

Основни подаци

Аутор
Антон П. Чехов
Оригинални наслов
Вишнёвый сад
Епоха
Модернизам
Жанр
Трагикомедија
Праизведба
1904.
Језик оригинала
Руски
Структура
Комедија у четири чина (по ауторовом поднаслову)
Место и време радње
Рањевско имање, руска провинција, почетак 20. века

Фабула

Рањевска се враћа из Париза на имање на ком је одрасла. Имање са чувеним вишњиком мора да буде продато за дугове. Лопахин, богати трговац и син некадашњег кмета, предлаже да земљу издају за викендице. Рањевска и Гајев то одбијају, јер им је вишњик део идентитета.

Дан лицитације стиже. Гајев одлази у град, а на имању се прави бал. Лопахин се враћа и саопштава да је он купио имање. Радује се што ће посећи вишњик.

Породица напушта имање. Ања и Трофимов крећу у нови живот, а Рањевска се враћа у Париз. У закључаној кући остаје заборављени Фирс, а изван сцене чује се звук секире.

Лица

  • Љубов Рањевска

    власница имања

  • Гајев

    њен брат

  • Ања и Варја

    њене кћери

  • Лопахин

    трговац, потомак кметова

  • Трофимов

    вечити студент

  • Фирс

    стари слуга

  • Шарлота

    гувернанта

Анализа

Кључне теме

  • Прошлост и будућност

    Вишњик је лепота и терет: и привлачи и спутава.

  • Класе у промени

    Племићи пропадају, трговци долазе.

  • Неспособност деловања

    Чехов жали ликове, али их и исмејава.

Симболи и мотиви

  • Вишњик

    Лепота прошлости, али и њена бескорисност.

  • Звук пуцања жице

    Необјашњив звук који најављује крај.

  • Секира

    Нови свет који долази.

Историјски и књижевни контекст

„Вишњик” је Чеховљева последња драма. Први пут је изведена 17. јануара 1904. у Московском уметничком театру, на ауторов рођендан, а Чехов је умро у лето исте године.

Чехов је дело назвао комедијом, док је Станиславски у њему видео трагедију. Та неслагања су део наслеђа драме.

На сцени

Тон је тешко одредити: између смеха и сузе. Најбоље поставке допуштају ликовима достојанство, али не прикривају њихову несналажљивост.

Завршетак са Фирсом и звуком секире један је од најпотреснијих у позоришту.

Наслеђе и рецепција

„Вишњик” је једна од најигранијих драма на свету и често се схвата као елегија о крају једног света.

Многи редитељи су у њој видели слику сопственог времена: промену коју није могуће зауставити.

Продукције и адаптације

Архива продукција за ово дело се још допуњује; у њу улазе само подаци са проверљивим извором. Имате програм, фотографије или снимак представе „Вишњик“? Пошаљите их на info@kulturnielement.org уз податак о извору и уписаћемо их у архиву.

Појмови уз ово дело

Извори

  1. Основни подаци о делу (аутор, епоха, година, жанр, језик): база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“

Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.

Још дела: Антон П. Чехов

Сва дела: Антон П. Чехов