Jovan Hristić

Jovan Hristić rođen je 26. avgusta 1933. u Beogradu. Završio je Drugu mušku gimnaziju, studirao je arhitekturu i filozofiju, a na Filozofskom fakultetu diplomirao je 1958. godine. Najpre se pojavio kao pesnik: prvu knjigu stihova objavio je 1954, a „Aleksandrijska škola“ izašla je 1963. Prevodio je i T. S. Eliota.

Bio je redovni profesor dramaturgije na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, urednik u izdavačkoj kući „Nolit“ (pozorišna i dramska edicija) i dugogodišnji pozorišni kritičar. U oceni kritike, jedan je od najznačajnijih srpskih pozorišnih teoretičara i kritičara druge polovine 20. veka; među njegovim knjigama su „Čehov dramski pisac“ i „O tragediji“, a kao profesor je oblikovao naraštaje dramaturga i kritičara.

Drame je pisao od početka šezdesetih do početka sedamdesetih godina: „Čiste ruke“ (oko 1960), „Orest“ (1961), „Savonarola i njegovi prijatelji“ (1965), „Sedmorica: kako bismo ih danas čitali“ (1968–1969) i „Terasa“ (1972). „Orest“ je radio-drama s mitskim predloškom, a „Čiste ruke“ u nauci se upoređuju sa Sartrovim komadom „Prljave ruke“ i sa Sofoklovim „Kraljem Edipom“. U tim tekstovima pozorište je prostor mišljenja u kojem se antičke i istorijske teme koriste da bi se govorilo o savremenom čoveku.

Dobitnik je dve Sterijine nagrade za dramu, Sterijine nagrade za teatrologiju, nagrada „Isidora Sekulić“ i „Đorđe Jovanović“ za kritiku i nagrade „Milan Rakić“. Umro je 20. juna 2002. u Sremskoj Kamenici. Posthumno su izašle njegove knjige „Terasa na dva mora“ (proza, 2002) i „U tavni čas“ (pesme, 2003).