Faust, I deo

U „Prologu na nebu” Mefistofel se kocka s Gospodom da može da odvrati Fausta od pravednog puta. Faust u studijskoj sobi očajava jer ni nauka ni magija ne daju odgovor. Mefistofel mu nudi pakt: ako Faust ikada kaže trenutku „ostani, tako si lep”, njegova je duša izgubljena.

Mefistofel vodi Fausta u svet, a onda mu pomaže da osvaja mladu Grethen. Faust je zavodi. Kako bi mogli da se viđaju, Grethen daje majci napitak za spavanje, od kog majka umire. Kada njen brat Valentin izazove Fausta, Faust ga ubija. Grethen rađa dete, u pometnji ga utapa i biva osuđena na smrt.

Faust pokušava da je spase. Grethen u ćeliji odbija da pobegne sa njim i predaje se božjem sudu. Mefistofel kaže da je osuđena, ali glas odozgo objavljuje da je spasena. Faust odlazi s Mefistofelom.

Gete (1749–1832) radio je na „Faustu” gotovo šezdeset godina. Prvi deo objavljen je 1808, drugi deo tek posle njegove smrti (1832). Prvi deo prvi put je izveden na sceni 1829.

Gete je iskoristio stariju narodnu priču o Faustu, ali je od priče o kazni napravio dramu o potrazi.

Prva je teškoća dužina i raznovrsnost: drama menja mere, od šale do molitve. Mnoge postavke skraćuju ili biraju jedan vez između scena.

„Grethenina tragedija” je najdirektnije scenska, a završna scena u tamnici jedna je od najpotresnijih u nemačkom pozorištu.

„Faust” je najvažnije delo nemačke književnosti i jedna od najprožimanijih tema u evropskoj kulturi. Iz njega su nastali opera (Guno, Berlioz), muzika (List, Maler) i brojni prevodi.

Faust je postao simbol čoveka koji traži više nego što mu je dato.