Pređi na sadržaj
Corpus Dramaticum

1780 – 1880

Romantizam

Pobuna protiv pravila i razuma. Slave se osećanja, strast, nacionalna istorija i individualnost. Vreme Geteovog "Fausta", Igoovih drama i rađanja srpskog pozorišta sa Sterijom.

  • 7 autora
  • 8 dela u arhivu

O epohi

Romantičari su odbacili stroga pravila klasicizma i tražili slobodu, osećanje i snagu pojedinca. Šiler i Gete u Nemačkoj, Viktor Igo u Francuskoj i Puškin u Rusiji pisali su istorijske i pesničke drame koje nisu mogle da stanu u klasične okvire.

Kod Srba to je vreme prvih pozorišta: Joakim Vujić je u Kragujevcu 1835. osnovao Knjaževsko-srpski teatar, a Srpsko narodno pozorište osnovano je u Novom Sadu 1861. Jovan Sterija Popović je u to vreme stvorio srpsku komediju.

Glavne crte

  • Sloboda forme

    Drama više ne mora da poštuje jedinstva ni podelu na žanrove.

  • Istorija i nacija

    Pisci u prošlosti traže snagu za sadašnjost i borbu za slobodu.

  • Igo i „Ernani”

    Premijera 1830. u Parizu izazvala je burne sukobe romantičara i klasiciste.

  • Srpsko pozorište

    Od putujućih družina do prvih stalnih scena u Kragujevcu i Novom Sadu.

Autori7

Fridrih Šiler1759–1805 Ključna figura pokreta "Sturm und Drang" ("Razbojnici") i Vajmarskog klasicizma. RomantizamNemački1 delo u arhivu J. V. Gete1749–1832 Centralna figura svetske književnosti, autor monumentalne tragedije "Faust". RomantizamNemački1 delo u arhivu Aleksandar Puškin1799–1837 Otac moderne ruske književnosti, autor istorijske tragedije "Boris Godunov". RomantizamRuski1 delo u arhivu Georg Bihner1813–1837 Genije ispred svog vremena. Njegov "Vojcek" je preteča ekspresionizma i moderne drame. RomantizamNemački1 delo u arhivu J. S. Popović1806–1856 Otac srpske drame. Neumoljivi satiričar ("Kir Janja", "Rodoljupci") i komediograf. RomantizamSrpski2 dela u arhivu Laza Kostić1841–1910 Pesnik, pravnik i prevodilac Šekspira; autor lirske tragedije „Maksim Crnojević“ i najistaknutiji srpski romantičarski dramski… RomantizamSrpski1 delo u arhivu Đura Jakšić1832–1878 Pesnik, slikar i pripovedač, autor tri istorijske drame u stihu: „Seoba Srbalja“, „Jelisaveta“ i „Stanoje Glavaš“. RomantizamSrpski1 delo u arhivu

Dela8

Razbojnici Fridrih Šiler · 1782. (štampana 1781) Karl Mor, odbačen od oca podvalom svog brata Franca, postaje vođa razbojničke čete i bori se protiv nepravde. Zbog toga… Drama Faust, I deo J. V. Gete · 1808. Učeni Faust, razočaran granicama znanja, sklapa opkladu s Mefistofelom: ako mu on pruži trenutak koji će poželeti da traje… Tragedija Boris Godunov Aleksandar Puškin · 1825. (objavljena 1831) Car Boris Godunov došao je na presto verovatnim ubistvom malog carevića Dimitrija. Kada se pojavi čovek koji tvrdi da je… Tragedija Vojcek Georg Bihner · 1836–1837. Siromašni vojnik Vojcek, ponižavan od kapetana i eksperimentisan od doktora, saznaje da ga žena vara. U nemoćnom besu ubija… Drama Kir Janja J. S. Popović · 1837. „Kir Janja (Tvrdica)“ je Sterijino „šaljivo pozorište u tri dejstva“ o bogatom trgovcu koga strast za novcem čini istovremeno… Komedija Rodoljupci J. S. Popović · 1849–1853. „Rodoljupci“ su Sterijina komedija u pet dejstava („veselo pozorje“ prema podnaslovu) o građanima jedne vojvođanske varoši… Komedija Maksim Crnojević Laza Kostić · 1863. „Maksim Crnojević“ je lirska tragedija u pet činova u jampskom stihu, koju je Laza Kostić napisao 1863, štampao 1866, a u… Tragedija Stanoje Glavaš Đura Jakšić · 1878. „Stanoje Glavaš“ je tragedija u pet činova u stihu, poslednja od tri drame Đure Jakšića, prvi put izvedena u Narodnom… Tragedija

Izvori

  1. Pregled epohe i raspored autora i dela: baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“

Tekst je samostalno napisan na osnovu navedenih izvora; nije prevod ni prepričavanje pojedinačnog članka. Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam – ispravljamo je uz navođenje izvora. Kako proveravamo podatke.