Mizantrop

Alcest se u uvodu svađa sa prijateljem Filintom jer ovaj pozdravlja sve ljude jednako ljubazno. On tvrdi da mu je nemoguće da podnosi laži društva. Istovremeno voli Selimenu, koja prima mnogo udvarača i svakome tepa.

Kada dvoranin Orant pročita Alcestu svoj sonet i traži mišljenje, Alcest odbija da hvali lošu pesmu, pa nastaje spor i mogući dvoboj. Selimena se u međuvremenu svađa sa Arsinoom, a njena pisma u kojima ismejava udvarače bivaju pročitana naglas pred svima.

Udvarači je napuštaju. Alcest joj predlaže da ode s njim u pustinju, daleko od društva, ali ona odbija, jer se ne ume odreći svog sveta. Alcest odlazi, a Filint i Elijanta idu za njim da pokušaju da ga odvrate.

„Mizantrop” je izveden 1666. i nije imao veliki uspeh kod tadašnje publike, jer je ozbiljniji i manje smešan od Molijerovih farsi. Danas ga mnogi smatraju njegovim najdubljim delom.

Molijer je sam igrao Alcesta, a Selimenu je igrala njegova žena Armanda Bežar.

Alcest nije samo komičan: glumac mora da mu da ozbiljnost i dostojanstvo, pa da se publika smeje i saoseća.

Salonska radnja traži tačan ritam razgovora i briljantnost: Selimena mora da bude zavodljiva i opasna istovremeno.

„Mizantrop” je uticao na sav kasniji komični portret usamljenog kritičara: od Ibzena do moderne komedije.

Pitanje da li treba reći istinu po svaku cenu ostaje otvoreno.