Velika drama

„Velika drama“ je neobično obimna: Kovačević ju je pisao trinaest godina, u predstavi Narodnog pozorišta traje oko četiri sata i ima 35 uloga i oko dvadesetak statista. Pozorište je opisuje kao poetsko-realistički komad i kao „šokantnu sagu o našoj nedavnoj prošlosti“ od sredine do kraja 20. veka.

Recenzent „Vremena“ primećuje namerni odjek romana „Budenbrokovi“ Tomasa Mana, kao pokušaj da se saga o porodici Vučić uporedi sa sagom o porodici Budenbrok. Prolog i epilog daju okvir u kome se događaji iz 1945–1948. posmatraju s odstojanjem od pedesetak godina.

Prema naučnom radu o jeziku drame, većina likova govori zetsko-sjeničkim dijalektom, a dva lika banatskom varijantom šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Autor nije izvorni govornik tog dijalekta, pa rad zaključuje da je njegova upotreba delom namerna, a delom nesvesna i da su neke crte možda autorove inovacije.

Govor u drami ima nekoliko uloga: karakteriše likove, povezuje ih u kolektivnu sliku i označava razliku između kolonista i sredine u koju dolaze. Dijalekat je zadržan i u prologu i epilogu, pa govor postaje nosilac tradicije i identiteta.

Recenzent „Vremena“ je strog: likovi su mu šematični i predvidljivi, ideje nedovoljno dramski utemeljene, pa se svode na unapred zadatu tezu, a u većini prizora, zaključuje, od veličine su ostale samo velike ambicije. Najsnažnijim smatra prizor majke koja oplakuje mrtvu devojku.

Narodno pozorište u pregledu recepcije navodi i pozitivne ocene. Hadži Petar Volk predstavu naziva „nesporno velikim i ozbiljnim scenskim poduhvatom“, a Željko Hubač, dramaturg predstave, vidi u njoj „čarobnu katarzičnu iluziju“ vezanu za pojam katarze i Rasinovu ideju ganuća. Sažetak naučnog rada o romanu „Osvajanje zavičaja“ (2022) ocenjuje da je tekst prilično formulaičan i usmeren na ideju.

Siniša Kovačević (1954) je dramski pisac i reditelj. „Veliku dramu“ je pisao trinaest godina, a Narodno pozorište je opisuje kao jedan od njegovih najambicioznijih komada. Praizvedena je 22. februara 2002. u Narodnom pozorištu u Beogradu, u režiji samog autora, a 1. juna 2002. otvorila je 47. Sterijino pozorje u Novom Sadu.

Istorijska osnova drame je kolonizacija Vojvodine posle Drugog svetskog rata. Prema naučnom radu, u okviru agrarne reforme FNRJ u Vojvodinu se od 1945. do 1948. iz Crne Gore preselilo od oko 5.000 do 7.000 porodica kolonista. Radnja potom stiže do vremena Informbiroa, posle sukoba Jugoslavije sa Sovjetskim Savezom 1948, i do nedavnih ratova na Balkanu.

Drama pripada žanru porodične sage. Pozorište je naziva poetsko-realističkim komadom, a recenzent „Vremena“ u njoj vidi odjek romana „Budenbrokovi“ Tomasa Mana. Kovačević je 2019. dramu preoblikovao u roman „Osvajanje zavičaja“, u izdanju kuće „Prijatelj“.

Predstavu je režirao sam autor. Scenograf je Geroslav Zarić, kostimograf Marina Vukasović Medenica, kompozitor Ksenija Zečević, a dramaturg Željko Hubač. Prema recenziji „Politike“ na sajtu Narodnog pozorišta, u predstavi igra više od pedeset glumaca, a prema jubilarnom tekstu ima 35 uloga i oko dvadesetak statista. Traje oko četiri sata.

Prema recenziji u „Vremenu“, prvi deo predstave odvija se u pretrpanom, kamenitom pejzažu sa malim modelima vojvođanskih kuća i napuklim plafonom, a drugi je stilizovaniji i suzdržaniji. Gluma je uglavnom visoko intonirana i spolja stilizovana, što recenzentu deluje zastarelo, a mladi glumci Vuk Kostić, Bojana Stefanović, Sonja Kolačarić i Ivana Jovanović navode se kao obećavajući.

Predstava je prikazana na Sterijinom pozorju 1. juna 2002. Prema Narodnom pozorištu, posle izvođenja u Novom Sadu publika je petnaestak minuta aplaudirala stojeći. Jubilarno 256. izvođenje odigrano je 22. februara 2022, a predstavu je za dvadeset godina videlo više od 160.000 gledalaca, na matičnoj sceni i na gostovanjima (Trstenik, Pančevo, Vršac, Niš, Lazarevac, Kragujevac, Valjevo, Požarevac, Novi Sad, Obrenovac).

Nagrađeni su Vuk Kostić (Sterijina nagrada za glumu), Ljiljana Blagojević (Nagrada Narodnog pozorišta) i Siniša Kovačević (nagrada „Dragiša Kašiković“ za tekst). Drama od izvođača traži četvoročasovno trajanje, brojnu podelu i dijalekat, koji od glumaca van tog kraja zahteva savladan govor.

Prema Narodnom pozorištu, „Velika drama“ ostaje jedna od najgledanijih predstava. Pozorište ističe i da je lansirala mnoge mlade glumce, među njima Vuka Kostića, Branislava Tomaševića, Bojanu Stefanović i Uroša Uroševića, i da je tokom dvadeset godina doživela ogroman uspeh kod publike i kritike.

Kovačević je 2019. dramu preoblikovao u roman „Osvajanje zavičaja“ (izdavač „Prijatelj“). U uvodnim beleškama uz roman (predgovor izdavača i beleška autora) drama se naziva „jednom od najboljih drama napisanih na srpskom jeziku“, što nije kritičarska ocena.

O drami su pisali i naučni radovi: jedan se bavi dijalektom u njoj, a drugi, objavljen u časopisu „Porównania“ 2022, ima za cilj da odredi razloge popularnosti drame u Srbiji. Kritičke ocene ostaju podeljene.