Пређи на садржај

око 254–184. п.н.е.

Тит Макције Плаут

Римски комедиограф, мајстор фарсе и бучне комедије ситуације, снажно утицао на Молијера и Шекспира.

Плаут је највећи представник римске комедије (Fabula Palliata). Познат је по бујном хумору, употреби музике, певању и плесу у комедијама, које су углавном адаптације грчких дела (Нова комедија). Утицао је на Молијера и Шекспира.

Основни подаци

Рођен
око 254. п.н.е.Сарсина, Умбрија
Умро
184. п.н.е.Рим
Епоха
Антика
Језик
Латински
Жанр
Комедија (Фабла палијата)
Стваралаштво
205–184. п.н.е.
Драмских дела
20
У архиву
1 дело

Биографија

Тит Макције Плаут (Titus Maccius Plautus, око 254–184. п.н.е.) је најважнији писац римских комедија, које се називају Fabula Palliata (комедија у грчкој одећи). Првобитно је радио као глумац и сценограф пре него што је почео да пише. Његов стил карактерише изванредан смисао за комично, претеривање, брзи дијалог и живост. Увео је елементе мјузикла у позориште, укључујући кантику (певање) и мутатис (плесне сцене), што је римско позориште учинило веома популарним.

Плаут је највише користио грчку Нову комедију (нарочито Менандра) као основу за своја дела, али је грчке приче и ликове преносио у римски контекст. За разлику од грчких узора, Плаут је избегавао дубоку психолошку анализу, фокусирајући се искључиво на забаву, интригу, забуну и грубу шалу. Његови ликови су фиксни типови (паразит, хвалисави војник - miles gloriosus, лукави роб), који су касније постали основа за европску комедију, па чак и за Комедију дел арте. Сачувано је 20 његових комедија.

Значај и наслеђе

  • Кантике

    Плаут је увео певане сцене уз музику, па су његове комедије подсећале на мјузикл.

  • Народни латински

    Његов језик је жив, пун игре речи, и далеко од књижевног, углађеног латинског.

  • Лукави роб

    Паметни слуга који обмањује господара (servus callidus) постао је стални лик европске комедије.

  • Утицај

    „Близанци” су основа Шекспирове „Комедије забуне”, а „Аулуларија” Молијеровог „Тврдице”.

Дела20 укупно, 1 са анализом

Дела са анализом на сајту1

Потпун списак драмских дела20

Списак обухвата свих 20 у целини сачуваних комедија (21. по Варону, „Видуларија“, сачувана је само у одломцима). У антици му је приписивано преко 130 комедија. Поредак: прво комедије које се могу временски одредити, затим десет комедија непознате године по абецедном реду латинских наслова.

  1. датум споренМагарциAsinaria · комедија интриге; рани период; робови варају ради новца за љубавника
  2. датум споренТрговацMercator · комедија; рани период; отац и син заљубљени у исту робињу
  3. око 206–205. п.н.е.Хвалисави војникMiles Gloriosus · комедија; војник Пиргополиник, узор типа хвалисавца
  4. пре 201. п.н.е.КовчежићCistellaria · комедија препознавања; текст јако оштећен
  5. 200. п.н.е.СтихStichus · комедија; две сестре чекају мужеве; једно од два поуздано датирана дела
  6. после 194. п.н.е.Три новчићаTrinummus · комедија; пријатељство, поверена ризница и лукавство
  7. 191. п.н.е.ПсеудолPseudolus · комедија; лукави роб Псеудол; изведена на Мегаленским играма
  8. датум споренБакхидеBacchides · комедија; касни период; две куртизане истог имена
  9. 191–184. п.н.е.ГрубијанTruculentus · комедија; куртизана и њени удварачи; последњих седам година живота
  10. око 185–184. п.н.е.КазинаCasina · комедија; старац и син ривали за робињу; по Дифилу
  11. датум споренАмфитрионAmphitruo · митолошка комедија; Јупитер у лику Амфитриона
  12. датум споренАулуларија (Тврдица)анализа на сајтуAulularia · комедија; тврдица Еуклион и ћуп са златом
  13. датум споренЗаробљенициCaptivi · комедија без женских улога; о верности роба господару
  14. датум споренКуркулионCurculio · комедија; паразит Куркулион и препознавање
  15. датум споренЕпидикEpidicus · комедија; лукави роб Епидик вара господара
  16. датум споренМенехми (Близанци)Menaechmi · комедија забуне; узор за Шекспирову „Комедију забуне“
  17. датум споренКућа са духовимаMostellaria · комедија; роб измишља духа у кући
  18. датум споренПерсијанацPersa · комедија; роб вара сводника
  19. датум споренКартагињанчићPoenulus · комедија; Картагињанин тражи отете кћери
  20. датум споренКонопацRudens · комедија; бродолом, ковчег са благом и препознавање

Изгубљена дела

Наслови који су нам познати из старих извора, али чији текстови нису сачувани.

  • Видуларија (Vidularia; сачувани одломци)
  • Адиктус (Addictus)
  • Баркарија (Baccharia)
  • Бис компреса (Bis compressa)
  • Цекус (Caecus)
  • Калцеолус (Calceolus)
  • Карбонарија (Carbonaria)
  • Клителарија (Clitellaria)
  • Колакс (Colax)
  • Комориентес (Commorientes)
  • Кондалијум (Condalium)
  • Корникуларија (Cornicularia)
  • Дискол (Dyscolus)
  • Фенератрикс (Foeneratrix)
  • Фретум (Fretum)
  • Фриволарија (Frivolaria)
  • Фугитиви (Fugitivi)
  • Гастрион (Gastrion)
  • Хортулус (Hortulus)
  • Ленонес гемини (Lenones gemini)
  • Медикус (Medicus)
  • Нерволарија (Nervolaria)
  • Паразитус пигер (Parasitus piger)
  • Фагон (Phagon)
  • Плоциона (Plociona)
  • Сатурио (Saturio)
  • Скита литургус (Scytha liturgus)
  • Тригемини (Trigemini)

Из исте епохе: Антика

Есхилоко 525–456. п.н.е. Отац трагедије, увео је другог глумца и смањио улогу хора, фокусирајући се на велике моралне и теолошке теме. АнтикаСтарогрчки7 дела у архиву Софоклеоко 496–406. п.н.е. Мајстор трагичког јунака. Увео је трећег глумца, повећао хор на 15 чланова и писао драме савршене структуре. АнтикаСтарогрчки7 дела у архиву Еурипидоко 480–406. п.н.е. "Филозоф на сцени", познат по психолошкој дубини ликова (посебно жена) и критичком ставу према митовима и боговима. АнтикаСтарогрчки7 дела у архиву Аристофаноко 446–386. п.н.е. Највећи песник Старе комедије, користио је позориште за оштру политичку сатиру, пародију и фантастичне заплете. АнтикаСтарогрчки4 дела у архиву Менандароко 342–290. п.н.е. Зачетник Нове комедије, која се фокусира на приватни живот, породичне односе и типске ликове уместо политике. АнтикаСтарогрчки1 дело у архиву Теренцијеоко 195–159. п.н.е. Римски комедиограф познат по префињенијем језику, психологији ликова и сложенијим заплетима од Плаута. АнтикаЛатински1 дело у архиву

Више о епохи: Антика

Извори

  1. Основни подаци и распоред дела: база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
  2. Encyclopedia.com: Plautus, Titus Macciusпреко 130 приписаних комедија, поуздано датирани „Стих“ (200) и „Псеудол“ (191), рани и касни период, „Казина“ 185/184 · encyclopedia.com
  3. Areq.net: Plauteсписак фрагментарних Плаутових комедија и број приписаних дела · areq.net

Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.