О епохи
Европско позориште рађа се у Атини 5. века п.н.е., у склопу државног празника у част бога Диониса. Три песника такмичила су се на Великим Дионисијама, а свака трагедија се играла уз хор, маске и музику. Из тог обреда настале су трагедија и комедија, а тамо су постављени многи појмови који се користе и данас.
Аристотел је у „Поетици” у 4. веку п.н.е. први описао трагедију и њен учинак, катарзу. Атинску сцену затим је наследио хеленистички свет, а из њега римска комедија Плаута и Теренција и трагедије Сенеке. Њихова дела су касније представљала главни извор за ренесансне писце.
Главне црте
Празник и такмичење
Драме су се играле једном годишње, на државном такмичењу, пред целим градом.
Хор и маске
Глумци су били само мушкарци, носили су маске, а хор је певао и играо између сцена.
Три трагичара
Есхил, Софокле и Еурипид су једини трагичари чија су дела сачувана у целини.
Од старе до нове комедије
Аристофанову политичку сатиру смењује Менандрова комедија свакодневног живота.
Аутори11
Есхил
Отац трагедије, увео је другог глумца и смањио улогу хора, фокусирајући се на велике моралне и теолошке теме.
Софокле
Мајстор трагичког јунака. Увео је трећег глумца, повећао хор на 15 чланова и писао драме савршене структуре.
Еурипид
"Филозоф на сцени", познат по психолошкој дубини ликова (посебно жена) и критичком ставу према митовима и боговима.
Аристофан
Највећи песник Старе комедије, користио је позориште за оштру политичку сатиру, пародију и фантастичне заплете.
Менандар
Зачетник Нове комедије, која се фокусира на приватни живот, породичне односе и типске ликове уместо политике.
Плаут
Римски комедиограф, мајстор фарсе и бучне комедије ситуације, снажно утицао на Молијера и Шекспира.
Теренције
Римски комедиограф познат по префињенијем језику, психологији ликова и сложенијим заплетима од Плаута.
Сенека
Римски филозоф и писац трагедија пуних реторике и крвавих сцена, кључни узор за ренесансну "трагедију освете".
Теспис
По античком предању први глумац и творац трагедије; сва његова дела су изгубљена.
Агатон
Атински трагичар, победник на Ленејама 416. п.н.е., у чију част је приређена Платонова „Гозба“.
Еуфорион
Есхилов син и атински трагичар, победник над Софоклом и Еурипидом 431. п.н.е.; не мешати са Еуфорионом из Халкиде.
Дела29
Персијанци
Персијски двор у Сузи чека вести о Ксерксовом походу на Грчку и сазнаје да је флота уништена код Саламине. Драма је виђена…
Седморица против Тебе
„Седморица против Тебе“ је завршни део Есхилове тебанске трилогије, изведене 467. п.н.е. Док седморица аргејских вођа…
Прибеглице
„Прибеглице“ су први део изгубљене данаидске трилогије. Педесет Данајевих кћери бежи из Египта у Аргос, земљу својих…
Агамемнон
Агамемнон, вођа ахејске војске, после десет година рата код Троје враћа се у Аргос, где га чека жена Клитемнестра, која му…
Покајнице (Хоефоре)
„Хоефоре“ (у нашој традицији и „Покајнице“) средњи су део Есхилове „Орестије“. Орест се после година изгнанства, по…
Еумениде
„Еумениде“ су завршни део Есхилове „Орестије“. Орест, који бежи од Еринија због убиства мајке, из Делфа стиже у Атину, где…
Оковани Прометеј
Зевс кажњава титана Прометеја, који је људима даровао ватру, тако што га кује за стену на крају света. Прометеј остаје…
Ајант
После Ахилове смрти његово оружје припада Одисеју, а не Ајанту, који се сматрао највећим међу преосталим Грцима. Увређени…
Антигона
Антигона, кћи Едипова, супротно наредби новог тебанског краља Креонта сахрањује свог брата Полиника, јер сматра да неписани…
Алкестида
Краљ Адмет може да избегне смрт ако неко добровољно умре уместо њега, а једино његова жена Алкестида на то пристаје. Док…
Медеја
Јасон напушта Медеју, колхидску чаробницу која је због њега издала оца и домовину, и жени се кћерком коринтског краља.…
Трахињанке
Дејанира, жена великог јунака Херакла, из страха да ће је муж оставити због заробљене принцезе Јоле, шаље му огртач…
Цар Едип
Едип, краљ Тебе, који је град једном већ спасао од Сфинге, настоји да пронађе убицу претходног краља Лаја и тиме заустави…
Хиполит
Богиња Афродита се свети Хиполиту, Тезејевом сину, који се одриче љубави и поштује само Артемиду. Зато у његову маћеху…
Облаци
Стари сељак Стрепсијад, затрпан дуговима које му је нанела синова љубав према тркама коња, шаље сина, а затим и себе, у…
Тројанке
Троја је пала, а њене преживеле жене чекају на обали да буду подељене победницима као плен. Краљица Хекаба, пророчица…
Ифигенија на Тауриди
Ифигенија, коју је Артемида некада однела са жртвеника у Аулиди, служи као свештеница богиње у далекој Тауриди, где мора да…
Птице
Двојица уморних Атињана, Пистетер и Евелпид, беже од парница и доушника и убеђују птице да у ваздуху, између неба и земље…
Лизистрата
Атињанка Лизистрата наговара жене завађених грчких градова да мужевима ускрате телесну близину док не склопе мир, а старије…
Електра
Електра, кћи убијеног краља Агамемнона, годинама у очевој кући живи као понижена слушкиња и чека брата Ореста да освети…
Филоктет
Филоктета, мајстора лука, Грци су пре много година оставили на пустом Лемносу јер га је рана од змијског уједа чинила…
Баханткиње
Бог Дионис, прерушен у странца са Истока, долази у Тебу да би град приморао да призна његово божанство. Млади краљ Пентеј…
Ифигенија у Аулиди
Грчка флота стоји у Аулиди јер нема ветра, а пророк Калхант тврди да ће се он појавити тек када Агамемнон жртвује кћер…
Жабе
Бог позоришта Дионис силази у Хад да врати умрлог Еурипида, јер Атина, исцрпљена ратом, нема доброг трагичара. У подземљу…
Едип на Колону
Слепи Едип, прогнан из Тебе, стиже у Колон код Атине, у свети гај Еуменида, где му је Аполоново пророчанство обећало крај…
Намћор (Дисколос)
Богати градски младић Сострат види девојку у атичком светилишту нимфи и заљуби се, али њен отац, сељак Кнемон, одбија да…
Аулуларија (Тврдица)
Скупар Еуклион проналази ћуп злата и од страха да ће му га неко украсти губи мир. Када му богати комшија запроси кћер, он у…
Браћа (Adelphoe)
Два брата васпитавају два сина на супротне начине: Мицион попустљиво, Демеја строго. Када се покаже да строги отац о својим…
Тијест
Краљ Атреј се претвара да се помирио са братом Тијестом, позива га на гозбу и служи му месо његове деце. То је једна од…
Извори
- Преглед епохе и распоред аутора и дела: база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.