Разбојници

Карл Мор студира и троши новац, али је искрен и вољен. Његов млађи брат Франц, жељан наследства, оцу лажно представља Карла као покварењака, а Карлу пише да га је отац одбацио. Очајан, Карл прихвата да постане вођа чете разбојника у бохемским шумама, где хоће да кажњава богате и неправедне.

Франц у међувремену затвара оца у кулу и објављује да је умро, а Амалију хоће да приволи за себе. Карл се тајно враћа у замак, прерушен. Отац бива ослобођен, а Франц, у страху од освете, одузима себи живот.

Када стари гроф сазна да му је син вођа разбојника, од шока умире. Амалија не пристаје да живи без Карла, а он, везан заклетвом према дружини, мора да је убије на њен захтев. Карл тада увиђа да се правда не може спроводити злочином и одлучује да се преда властима.

Фридрих Шилер (1759–1805) написао је „Разбојнике” као ђак војне академије у Штутгарту, у тајности. Прво издање штампао је о свом трошку, а прву представу у Манхајму 13. јануара 1782. публика је дочекала бурно. Пошто је без дозволе отишао на премијеру, војвода га је казнио, па је Шилер те године побегао из Виртемберга.

Драма припада покрету „Олуја и напор” (Sturm und Drang), који је тражио слободу, осећање и снагу појединца насупрот строгом разуму и друштвеним конвенцијама.

Најтеже је уравнотежити Карла: он мора да буде и романтични бунтовник и човек који греши. Франц, зликовац, није једнодимензионалан, јер је његова љубомора и разочарање део драме.

Прва представа изазвала је велико одушевљење, а власти су у драми виделе опасност.

„Разбојници” су дали Шилеру славу преко ноћи и учинили га симболом младе немачке књижевности. Према драми је Ђузепе Верди 1847. написао оперу „I masnadieri”.

Драма се и данас често игра, а Карл Мор је постао узор за романтичног бунтовника у књижевности.