Пређи на садржај
Corpus Dramaticum

1780 – 1880

Романтизам

Побуна против правила и разума. Славе се осећања, страст, национална историја и индивидуалност. Време Гетеовог "Фауста", Игоових драма и рађања српског позоришта са Стеријом.

  • 7 аутора
  • 8 дела у архиву

О епохи

Романтичари су одбацили строга правила класицизма и тражили слободу, осећање и снагу појединца. Шилер и Гете у Немачкој, Виктор Иго у Француској и Пушкин у Русији писали су историјске и песничке драме које нису могле да стану у класичне оквире.

Код Срба то је време првих позоришта: Јоаким Вујић је у Крагујевцу 1835. основао Књажевско-српски театар, а Српско народно позориште основано је у Новом Саду 1861. Јован Стерија Поповић је у то време створио српску комедију.

Главне црте

  • Слобода форме

    Драма више не мора да поштује јединства ни поделу на жанрове.

  • Историја и нација

    Писци у прошлости траже снагу за садашњост и борбу за слободу.

  • Иго и „Ернани”

    Премијера 1830. у Паризу изазвала је бурне сукобе романтичара и класицисте.

  • Српско позориште

    Од путујућих дружина до првих сталних сцена у Крагујевцу и Новом Саду.

Аутори7

Фридрих Шилер1759–1805 Кључна фигура покрета "Sturm und Drang" ("Разбојници") и Вајмарског класицизма. РомантизамНемачки1 дело у архиву Ј. В. Гете1749–1832 Централна фигура светске књижевности, аутор монументалне трагедије "Фауст". РомантизамНемачки1 дело у архиву Александар Пушкин1799–1837 Отац модерне руске књижевности, аутор историјске трагедије "Борис Годунов". РомантизамРуски1 дело у архиву Георг Бихнер1813–1837 Геније испред свог времена. Његов "Војцек" је претеча експресионизма и модерне драме. РомантизамНемачки1 дело у архиву Ј. С. Поповић1806–1856 Отац српске драме. Неумољиви сатиричар ("Кир Јања", "Родољупци") и комедиограф. РомантизамСрпски2 дела у архиву Лаза Костић1841–1910 Песник, правник и преводилац Шекспира; аутор лирске трагедије „Максим Црнојевић“ и најистакнутији српски романтичарски драмски… РомантизамСрпски1 дело у архиву Ђура Јакшић1832–1878 Песник, сликар и приповедач, аутор три историјске драме у стиху: „Сеоба Србаља“, „Јелисавета“ и „Станоје Главаш“. РомантизамСрпски1 дело у архиву

Дела8

Разбојници Фридрих Шилер · 1782. (штампана 1781) Карл Мор, одбачен од оца подвалом свог брата Франца, постаје вођа разбојничке чете и бори се против неправде. Због тога… Драма Фауст, I део Ј. В. Гете · 1808. Учени Фауст, разочаран границама знања, склапа опкладу с Мефистофелом: ако му он пружи тренутак који ће пожелети да траје… Трагедија Борис Годунов Александар Пушкин · 1825. (објављена 1831) Цар Борис Годунов дошао је на престо вероватним убиством малог царевића Димитрија. Када се појави човек који тврди да је… Трагедија Војцек Георг Бихнер · 1836–1837. Сиромашни војник Војцек, понижаван од капетана и експериментисан од доктора, сазнаје да га жена вара. У немоћном бесу убија… Драма Кир Јања Ј. С. Поповић · 1837. „Кир Јања (Тврдица)“ је Стеријино „шаљиво позориште у три дејства“ о богатом трговцу кога страст за новцем чини истовремено… Комедија Родољупци Ј. С. Поповић · 1849–1853. „Родољупци“ су Стеријина комедија у пет дејстава („весело позорје“ према поднаслову) о грађанима једне војвођанске вароши… Комедија Максим Црнојевић Лаза Костић · 1863. „Максим Црнојевић“ је лирска трагедија у пет чинова у јампском стиху, коју је Лаза Костић написао 1863, штампао 1866, а у… Трагедија Станоје Главаш Ђура Јакшић · 1878. „Станоје Главаш“ је трагедија у пет чинова у стиху, последња од три драме Ђуре Јакшића, први пут изведена у Народном… Трагедија

Извори

  1. Преглед епохе и распоред аутора и дела: база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“

Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.