Пређи на садржај
Corpus Dramaticum

1759–1805 · Johann Christoph Friedrich von Schiller

Јохан Кристоф Фридрих фон Шилер

Кључна фигура покрета "Sturm und Drang" ("Разбојници") и Вајмарског класицизма.

Шилер је, уз Гетеа, највећи немачки драмски писац. Његове драме су борба за слободу, правду и достојанство појединца, у стиху пуном страсти и ширине.

Основни подаци

Рођен
10. новембар 1759.Марбах на Некару
Умро
9. мај 1805.Вајмар
Епоха
Романтизам
Језик
Немачки
Жанр
Историјска драма, трагедија
Стваралаштво
1781–1805.
Драмских дела
17
У архиву
1 дело

Биографија

Фридрих Шилер рођен је 1759. у Марбаху. Школовао се у војној академији у Штутгарту, где је студирао право и медицину. Прву драму, „Разбојнике”, написао је као студент, а због неовлашћеног одласка на њено извођење у Манхајму 1782. морао је да побегне из Виртемберга.

Касније је радио као историчар и професор у Јени, а од 1799. живео је у Вајмару, у блиском пријатељству са Гетеом. Написао је „Валенштајна”, „Марију Стјуарт”, „Орлеанку” и „Вилхелма Тела”. Умро је 1805, са 45 година.

Значај и наслеђе

  • Слобода

    Његови јунаци се боре против тираније, а слобода је кључна вредност целог његовог дела.

  • Бура и напор

    Рани Шилер припада покрету „Бура и напор”, а зрели је део вајмарског класицизма.

  • Ода радости

    Његову „Оду радости” употребио је Бетовен у финалу Девете симфоније.

Дела17 укупно, 1 са анализом

Дела са анализом на сајту1

Разбојници 1782. (штампана 1781) Карл Мор, одбачен од оца подвалом свог брата Франца, постаје вођа разбојничке чете и бори се против неправде. Због тога… Драма

Потпун списак драмских дела17

Списак обухвата све велике оригиналне драме, недовршеног „Деметријуса” и најпознатије позоришне прераде и преводе; изостављени су непотпуни нацрти и мање драмске замисли („Малтежани”, „Варбек” и сл.).

  1. 1781.Разбојницианализа на сајтуDie Räuber · прва драма; први пут изведена 13. јануара 1782. у Манхајму
  2. 1783.Завера Фиеска у ЂеновиDie Verschwörung des Fiesco zu Genua · трагедија о завери у Ђенови
  3. 1784.Сплетка и љубавKabale und Liebe · грађанска трагедија; првобитни наслов „Луиза Милер”
  4. 1787.Дон КарлосDon Karlos, Infant von Spanien · драма у стиху о шпанском принцу; штампана и изведена 1787.
  5. око 1789.Ифигенија у АулидиIphigenie in Aulis · прерада Еурипидове трагедије; година није потврђена
  6. 1796–1799.ВаленштајнWallenstein · трилогија „Валенштајнов логор”, „Пиколомини”, „Валенштајнова смрт”; завршена 1799.
  7. 1800.Марија СтјуартMaria Stuart · трагедија о сукобу двеју краљица
  8. 1800.МакбетMacbeth · прерада Шекспирове трагедије за вајмарску сцену
  9. 1801.Орлеанска девицаDie Jungfrau von Orleans · романтична трагедија о Јованки Орлеанки
  10. 1801.Турандот, кинеска принцезаTurandot, Prinzessin von China · прерада Гоцијеве бајке за позорницу
  11. око 1803.Нећак као ујакDer Neffe als Onkel · прерада Пикареве комедије; година није потврђена
  12. 1803.ПаразитDer Parasit · прерада Пикареве комедије
  13. 1803.Месинска невестаDie Braut von Messina · трагедија са хором по узору на антику
  14. 1804.Вилхелм ТелWilhelm Tell · драма о швајцарском устанку; завршена 18. фебруара 1804.
  15. око 1804.Поклоњење уметностиDie Huldigung der Künste · кратак свечани комад; година није потврђена
  16. 1804–1805.ДеметријусDemetrius · недовршен фрагмент; први чин готов; први пут изведен 15. фебруара 1857.
  17. око 1805.ФедраPhädra · прерада Расинове трагедије; година није потврђена

Из исте епохе: Романтизам

Ј. В. Гете1749–1832 Централна фигура светске књижевности, аутор монументалне трагедије "Фауст". РомантизамНемачки1 дело у архиву Александар Пушкин1799–1837 Отац модерне руске књижевности, аутор историјске трагедије "Борис Годунов". РомантизамРуски1 дело у архиву Георг Бихнер1813–1837 Геније испред свог времена. Његов "Војцек" је претеча експресионизма и модерне драме. РомантизамНемачки1 дело у архиву Ј. С. Поповић1806–1856 Отац српске драме. Неумољиви сатиричар ("Кир Јања", "Родољупци") и комедиограф. РомантизамСрпски2 дела у архиву Лаза Костић1841–1910 Песник, правник и преводилац Шекспира; аутор лирске трагедије „Максим Црнојевић“ и најистакнутији српски романтичарски драмски… РомантизамСрпски1 дело у архиву Ђура Јакшић1832–1878 Песник, сликар и приповедач, аутор три историјске драме у стиху: „Сеоба Србаља“, „Јелисавета“ и „Станоје Главаш“. РомантизамСрпски1 дело у архиву

Више о епохи: Романтизам

Извори

  1. Основни подаци и распоред дела: база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
  2. Projekt Gutenberg: Schiller, Friedrichпостојање комада „Паразит”, „Нећак као ујак”, „Поклоњење уметности” · projekt-gutenberg.org

Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.