Pređi na sadržaj
Corpus Dramaticum
Aristofan

oko 446–386. p.n.e.

Aristofan

Najveći pesnik Stare komedije, koristio je pozorište za oštru političku satiru, parodiju i fantastične zaplete.

Aristofan je najveći i jedini sačuvani predstavnik stare atinske komedije. Sačuvano je 11 od njegovih 40 dela. Poznat je po oštroj političkoj satiri, fantastičnim zapletima i bezgraničnoj slobodi govora. Najpoznatija dela su „Ptice“, „Žabe“ i „Lizistrata“.

Osnovni podaci

Rođen
oko 446. p.n.e.Atina
Umro
oko 386. p.n.e.Delfi (?)
Epoha
Antika
Jezik
Starogrčki
Žanr
Komedija
Stvaralaštvo
427–388. p.n.e.
Dramskih dela
11
U arhivu
4 dela

Biografija

Aristofan (grč. Ἀριστοφάνης) rođen je oko 446. p.n.e. u Atini, kao atinski građanin iz atičkog dema Kidatenajon, koji je pripadao plemenu Pandionidi; otac mu se zvao Filip, a majka Zenodora. U antici se smatralo da je njegova porodica bila vezana za ostrvo Eginu. Umro je oko 386. p.n.e., a o njegovom životu zna se vrlo malo.

Prvu komediju, „Gozbaše“, izveo je 427. p.n.e. Napisao je četrdesetak komedija, od kojih je jedanaest sačuvano gotovo u celini, pa je jedini pesnik stare atinske komedije čije su komedije sačuvane u celini. Njegovi „Vavilonci“ (426. p.n.e.) odneli su prvu nagradu na Velikim Dionisijama, ali su izgubljeni.

Stvarao je u vreme Peloponeskog rata i koristio pozornicu za oštru satiru. „Vitezovi“ (424. p.n.e.), napad na demagoga Kleona, dobili su prvu nagradu na Lenejama. „Oblaci“ (423. p.n.e.), parodija na Sokrata i nove filozofe, na takmičenju su prošli loše (treće mesto), pa ih je Aristofan kasnije preradio (oko 419–416. p.n.e.), a sačuvana je upravo ta prerada, pisana više za čitanje nego za scenu. „Žabe“ (405. p.n.e.) odnele su prvu nagradu na Lenejama i, kao izuzetak, ponovo su izvedene na sceni.

Posle kraja rata politička oštrica njegovih komada slabi. „Skupština žena“ (oko 392. p.n.e.) i „Bogatstvo“ (388. p.n.e.) najavljuju srednju komediju, a poslednje poznate predstave, „Kokal“ i „Eolosikon“, datuju se oko 387–386. p.n.e. Njegova sloboda govora, parodija, fantastični zapleti i lirski horovi učinili su ga uzorom za kasniju političku i književnu satiru.

Značaj i nasleđe

  • Stara komedija

    Jedini je izvor za razumevanje ove jedinstvene pozorišne forme koja je spajala fantastiku i politiku.

  • Paresija

    Koristio je neograničenu slobodu govora da kritikuje najmoćnije ljude države direktno sa scene.

  • Fantastika

    Tvorac je najmaštovitijih zapleta u istoriji drame (grad u oblacima, ženski štrajk, silazak u Had).

  • Satira

    Postavio je temelje političke satire koja je uticala na sve kasnije satiričare, od Rablea do danas.

Dela11 ukupno, 4 sa analizom

Dela sa analizom na sajtu4

Oblaci 423. p.n.e. Stari seljak Strepsijad, zatrpan dugovima koje mu je nanela sinova ljubav prema trkama konja, šalje sina, a zatim i sebe, u… Komedija Ptice 414. p.n.e. Dvojica umornih Atinjana, Pisteter i Evelpid, beže od parnica i doušnika i ubeđuju ptice da u vazduhu, između neba i zemlje… Komedija Lizistrata 411. p.n.e. Atinjanka Lizistrata nagovara žene zavađenih grčkih gradova da muževima uskrate telesnu blizinu dok ne sklope mir, a starije… Komedija Žabe 405. p.n.e. Bog pozorišta Dionis silazi u Had da vrati umrlog Euripida, jer Atina, iscrpljena ratom, nema dobrog tragičara. U podzemlju… Komedija

Potpun spisak dramskih dela11

Spisak obuhvata svih 11 sačuvanih komedija (od oko 40 koje su mu pripisane). Ispod su navedena izgubljena dela, od kojih neke imaju i više verzija.

  1. 425. p.n.e.AharnjaniἈχαρνῆς · komedija; seljak sklapa privatni mir sa Spartom
  2. 424. p.n.e.VitezoviἹππῆς · komedija; napad na Kleona; prva nagrada na Lenejama
  3. 423. p.n.e.Oblacianaliza na sajtuΝεφέλαι · komedija; parodija na Sokrata; sačuvana je kasnija prerada
  4. 422. p.n.e.OseΣφῆκες · komedija; satira na strast za sudovima
  5. 421. p.n.e.MirΕἰρήνη · komedija; seljak leti na balegaru da oslobodi boginju Mir
  6. 414. p.n.e.Pticeanaliza na sajtuὌρνιθες · komedija; utopijski grad ptica u oblacima
  7. 411. p.n.e.Lizistrataanaliza na sajtuΛυσιστράτη · komedija; ženski štrajk radi mira
  8. oko 411. p.n.e.TesmoforijazeΘεσμοφοριάζουσαι · komedija; žene na prazniku kuju osvetu Euripidu
  9. 405. p.n.e.Žabeanaliza na sajtuΒάτραχοι · komedija; Dionis silazi u Had; prva nagrada na Lenejama
  10. oko 392. p.n.e.Skupština ženaἘκκλησιάζουσαι · komedija; žene preuzimaju vlast u Atini
  11. 388. p.n.e.BogatstvoΠλοῦτος · komedija; bog bogatstva progleda; sačuvana druga verzija

Izgubljena dela

Naslovi koji su nam poznati iz starih izvora, ali čiji tekstovi nisu sačuvani.

  • Gozbaši (427. p.n.e.)
  • Vavilonci (426. p.n.e.)
  • Zemljoradnici (424. p.n.e.)
  • Trgovački brodovi (423. p.n.e.)
  • Oblaci, prva verzija (423. p.n.e.)
  • Proagon (422. p.n.e.)
  • Amfijaraj (414. p.n.e.)
  • Bogatstvo, prva verzija (408. p.n.e.)
  • Geritad (verovatno 407. p.n.e.)
  • Kokal (387. p.n.e.)
  • Eolosikon (druga verzija, 386. p.n.e.)
  • Anagir
  • Ljudi s tiganjima
  • Dedal
  • Danaide
  • Kentaur
  • Heroji
  • Lemnjanke
  • Starost
  • Mir, druga verzija
  • Feničanke
  • Poliid
  • Godišnja doba
  • Rode
  • Telmesci
  • Trifal
  • Tesmoforijaze, druga verzija
  • Žene u šatorima
  • Dionis brodolomnik
  • Ostrva

Iz iste epohe: Antika

Eshiloko 525–456. p.n.e. Otac tragedije, uveo je drugog glumca i smanjio ulogu hora, fokusirajući se na velike moralne i teološke teme. AntikaStarogrčki7 dela u arhivu Sofokleoko 496–406. p.n.e. Majstor tragičkog junaka. Uveo je trećeg glumca, povećao hor na 15 članova i pisao drame savršene strukture. AntikaStarogrčki7 dela u arhivu Euripidoko 480–406. p.n.e. "Filozof na sceni", poznat po psihološkoj dubini likova (posebno žena) i kritičkom stavu prema mitovima i bogovima. AntikaStarogrčki7 dela u arhivu Menandaroko 342–290. p.n.e. Začetnik Nove komedije, koja se fokusira na privatni život, porodične odnose i tipske likove umesto politike. AntikaStarogrčki1 delo u arhivu Plautoko 254–184. p.n.e. Rimski komediograf, majstor farse i bučne komedije situacije, snažno uticao na Molijera i Šekspira. AntikaLatinski1 delo u arhivu Terencijeoko 195–159. p.n.e. Rimski komediograf poznat po prefinjenijem jeziku, psihologiji likova i složenijim zapletima od Plauta. AntikaLatinski1 delo u arhivu

Više o epohi: Antika

Izvori

  1. Osnovni podaci i raspored dela: baza Corpus DramaticumKulturni element; način provere opisan na stranici „Izvori i metodologija“
  2. Britanika: Aristophanesoko 40 komedija, jedanaest sačuvanih komedija · britannica.com

Tekst je samostalno napisan na osnovu navedenih izvora; nije prevod ni prepričavanje pojedinačnog članka. Primećujete grešku ili imate bolji izvor? Pišite nam – ispravljamo je uz navođenje izvora. Kako proveravamo podatke.