Ptice

Komad je najduži sačuvani Aristofanov i po shemi stare komedije prilično konvencionalan. Radnja prvo vodi do plana i ubeđivanja ptica, zatim sledi agon bez pravog protivnika: Pisteter govori, Evelpid ga podržava, a ptice se lako ubede. U sredini su dve parabaze: prva, dugačka, u kojoj ptice u ulozi govore o sebi, i druga, kraća, u kojoj oglašavaju zakone.

Posle osnivanja grada radnja se deli u tri talasa gostiju, što je neobično i komad čini dužim od ostalih. U prvom su ljudi koji traže korist, u drugom oni koji traže krila, a u trećem bogovi koji traže sporazum. Komedija se završava svadbom i pobedom junaka, kao i većina Aristofanovih komada.

Pisteter je junak koji smišlja ideju i umeje da je sprovede. Na početku je običan begunac, a na kraju gospodar sveta. Evelpid mu prepušta vođstvo, pa su odnosi dvojice prijateljski i bez ozbiljnih sukoba, a zaplet teče bez zastoja.

Hor ptica je neobičan jer prvo preti ljudima, a potom im pomaže. Uljezi su tipovi, a ne ličnosti: svaki nosi jednu ljudsku manu. Bogovi zavise od ljudskih žrtava i slabo se brane, pa je njihova veličina u komadu smanjena na sitne interese.

Jezik komada pretvara ptičje glasove u poeziju. Ptičje pesme spadaju u najpohvaljenije delove komada, a Slavujeva svirka unosi lirski ton usred komičnih scena. Imena su deo šale: Nefelokokigija spaja oblake i kukavice, a Pisteter i Evelpid znače „pouzdan prijatelj“ i „dobra nada“.

Razgovorni ton i ruganje smenjuju se s poetskim pesmama bez osećaja prekida. Dugački Pisteterovi govori imaju oblik besede i pozivaju se na mitologiju i religiju da bi objasnili zašto ptice treba da vladaju.

Tumači devetnaestog veka u Nefelokokigiji su videli sliku sicilijanske ekspedicije, sa Atinjanima kao pticama i njihovim protivnicima kao bogovima. Tumači dvadesetog veka povezivali su Pistetera sa Alkibijadom. Jedni u gradu ptica vide idealnu zajednicu, drugi opomenu, treći jednostavnu zabavu i bekstvo od stvarnosti.

Nijedno od tih čitanja nije sasvim ubedljivo. Aristofanova namera ne može se sa sigurnošću utvrditi, pa se često ističe da je ova komedija više od drugih bila izložena prekomernom tumačenju. Najbezbednije je čitanje koje uzima u obzir i komiku i politiku i ostavlja otvorenim pitanje šta grad u oblacima zapravo znači.

Stara komedija: bekstvo i susret sa Pupavcem, plan o gradu ptica, parod i agon, prva parabaza, osnivanje grada i prvi uljezi, druga parabaza, novi uljezi i Prometej, pregovori sa bogovima i svadba

Komedija je izvedena 414. p.n.e. na Velikim Dionisijama u Atini i dobila je drugo mesto. Godinu ranije Atina je poslala veliku flotu na Siciliju. U gradu je bilo sporova zbog osakaćivanja hermi i Alkibijadovog bekstva, ali je raspoloženje još bilo optimistično. Zbog tog trenutka su mnogi tumači u gradu u oblacima videli sliku atinske ambicije.

Komad pripada staroj komediji: radnja sledi komičnu zamisao do kraja, postoje agon i dve parabaze, a hor je deo radnje. Takmičenje na Dionisijama bilo je državni događaj, a Aristofan je pisao za publiku koja je poznavala ne samo politiku, već i tragediju i mit.

Atinjani su važili za narod koji voli sudove i parnice, pa je bekstvo od njih na početku komada gledaocima bio prepoznatljiv motiv. U komadu se pojavljuju doušnik i prodavac odluka, a Aristofan je tu temu obrađivao i u drugim komadima. Grad bez parnica mogao je zato da izgleda privlačno.

Mitska podloga komada je priča o Tereju i Prokni, koji se u predanju pretvaraju u ptice. Kod Aristofana je Terej pupavac, a njegova žena Prokna slavuj. Komad preuzima taj mit samo kao vezu između ljudskog i ptičjeg sveta.

Hor od dvadeset četiri člana predstavlja ptice, što donosi čitav niz kostima i maski. U komadu se javljaju imena mnogih vrsta, a Slavuj se oglašava frulom. Zvuk ptica i ptičja koreografija važni su koliko i reči.

Komad je dugačak, pa režija mora da odluči šta da zadrži. Niz uljeza počiva na ponavljanju iste šeme: uljez se pojavi, Pisteter ga otera. Tempo zavisi od toga da li se svaka scena dovoljno razlikuje od prethodne. Ako se to ne postigne, publika gubi pažnju.

Novije postavke često pomeraju radnju u savremeni kontekst. U Trstu i Kopru 2022. izvedena je „Ptičja farma“, u kojoj je glavni lik žena, a komad se čita kao kritika kolonijalizma i patrijarhata. Antička kazališna radionica Sveučilišta u Zadru izvela je 2017. „Aristofanove ptice iz Kukumaglajgrada“ u dvorištu studentskog restorana, a u Epidauru je 2020. Nacionalno pozorište Severne Grčke izvelo komad u antičkom teatru.

U režiji je važno pitanje Pisteterovog kraja. Ako se gradi kao pobeda, komad postaje komična utopija. Ako se Pisteter igra kao tiranin, komad dobija gorki ton. Tekst dopušta oba rešenja, pa su postavke na to različito odgovarale.

„Ptice“ su postale glavni primer komedije mašte. Ime Nefelokokigija živi u mnogim jezicima kao izraz za neostvariv svet: u engleskom postoji ustaljena fraza nastala od tog imena. Komad je prevođen na mnoge jezike, od stihovnog prevoda Džona Hukema Frira 1839, a na hrvatski je sve komedije preveo Koloman Rac (1947).

Na sceni su se „Ptice“ redovno vraćale. U Kembridžu je 1883. izvedena u originalu uz muziku Huberta Parija. Kunova postavka osvojila je 1962. prvu nagradu na međunarodnom festivalu u Parizu i obišla svet. Na području bivše Jugoslavije, radionica u Zadru izvela je 2017. „Aristofanove ptice iz Kukumaglajgrada“, a u Trstu i Kopru 2022. izvedena je „Ptičja farma“.

Savremena čitanja vole da komadu priđu kao političkoj paraboli: grad izgrađen od ideja, vođa koji počinje kao begunac, a završava kao gospodar, i bogovi koji se sa njim pogađaju. Svaka postavka pri tom odlučuje šta je važnije, čarolija ptičjeg sveta ili cena koju plaća onaj ko ga osvoji.