Пређи на садржај
Corpus Dramaticum

1832–1878 · Ђура Јакшић

Ђорђе (Ђура) Јакшић

Песник, сликар и приповедач, аутор три историјске драме у стиху: „Сеоба Србаља“, „Јелисавета“ и „Станоје Главаш“.

Ђура Јакшић је један од најистакнутијих представника српског романтизма: песник, сликар и приповедач. Његове три драме у стиху имају историјске теме, а последња, „Станоје Главаш“, изведена је непосредно пре његове смрти.

Основни подаци

Рођен
27. јул (8. август) 1832.Српска Црња
Умро
16. (28.) новембар 1878.Београд
Епоха
Романтизам
Језик
Српски
Жанр
Историјска драма, трагедија
Стваралаштво
1862–1878.
Драмских дела
3
У архиву
1 дело

Биографија

Ђура Јакшић рођен је 1832. у Српској Црњи у Банату. Сликарство је учио код Константина Данила у Зрењанину, а затим је похађао цртачке школе у Темишвару и академије у Бечу и Минхену. Школовање није завршио, јер га је прекинула револуција 1848, у којој је учествовао и у којој је рањен код Србобрана.

Од 1857. радио је у Србији као учитељ цртања. У Београду је био и наставник и коректор у државној штампарији, а често је био без посла. Учествовао је и у устанку против Турака у Босни и Херцеговини. Писао је песме („Отаџбина“, „Вече“, „Поноћ“), сатиричне приповетке из сеоског и ратног живота и историјске драме у стиху.

Написао је три драме: „Сеоба Србаља“ (око 1862), „Јелисавета, кнегиња црногорска“ (1868) и „Станоје Главаш“ (1878). Прве две су драме у пет чинова; „Јелисавета“ је први пут изведена у Српском народном позоришту 1869. Трећа је трагедија у пет чинова и први пут је изведена у Народном позоришту у Београду отприлике месец дана пре песникове смрти.

Умро је у Београду 1878, у четрдесет шестој години. Хрватска енциклопедија убраја га међу најистакнутије представнике српског романтизма.

Значај и наслеђе

  • Историјска драма у стиху

    Јакшићеве три драме писане су стихом и обрађују теме из српске и црногорске прошлости. „Сеоба Србаља“ се у другој половини 19. века често играла, али од почетка 20. века ређе.

  • Песник, сликар и приповедач

    Јакшић је стварао у више уметности, а драма је само део његовог опуса. Хрватска енциклопедија га убраја међу најистакнутије представнике српског романтизма.

  • Српско позориште 19. века

    „Јелисавета“ и „Станоје Главаш“ извођене су на сценама Српског народног позоришта у Новом Саду и Народног позоришта у Београду, у раздобљу када су се оба театра тек учвршћивала.

Дела3 укупно, 1 са анализом

Дела са анализом на сајту1

Станоје Главаш 1878. „Станоје Главаш“ је трагедија у пет чинова у стиху, последња од три драме Ђуре Јакшића, први пут изведена у Народном… Трагедија

Потпун списак драмских дела3

Списак садржи три Јакшићеве завршене драме; сачуван је још само фрагмент недовршеног дијалога, који није наведен.

  1. око 1862.Сеоба Србаљадрама у пет чинова у стиху; извори дају 1862. и 1864.
  2. 1868.Јелисавета, кнегиња црногорскадрама у пет чинова у стиху; први пут изведена 1869.
  3. 1878.Станоје Главашанализа на сајтутрагедија у пет чинова у стиху

Из исте епохе: Романтизам

Фридрих Шилер1759–1805 Кључна фигура покрета "Sturm und Drang" ("Разбојници") и Вајмарског класицизма. РомантизамНемачки1 дело у архиву Ј. В. Гете1749–1832 Централна фигура светске књижевности, аутор монументалне трагедије "Фауст". РомантизамНемачки1 дело у архиву Александар Пушкин1799–1837 Отац модерне руске књижевности, аутор историјске трагедије "Борис Годунов". РомантизамРуски1 дело у архиву Георг Бихнер1813–1837 Геније испред свог времена. Његов "Војцек" је претеча експресионизма и модерне драме. РомантизамНемачки1 дело у архиву Ј. С. Поповић1806–1856 Отац српске драме. Неумољиви сатиричар ("Кир Јања", "Родољупци") и комедиограф. РомантизамСрпски2 дела у архиву Лаза Костић1841–1910 Песник, правник и преводилац Шекспира; аутор лирске трагедије „Максим Црнојевић“ и најистакнутији српски романтичарски драмски… РомантизамСрпски1 дело у архиву

Више о епохи: Романтизам

Извори

  1. Основни подаци и распоред дела: база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
  2. Хрватска енциклопедија: Jakšić, Đuraдатуми рођења и смрти, три драме у стиху с годинама, школовање, учитељ од 1857 · enciklopedija.hr
  3. Агон: стручни чланак о драмама Ђуре Јакшићажанрови и сценска историја три драме, датуми рођења и смрти по оба календара · doisrpska.nub.rs

Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.