Пређи на садржај
Corpus Dramaticum

1806–1856 · Јован Стерија Поповић

Јован Стерија Поповић

Отац српске драме. Неумољиви сатиричар ("Кир Јања", "Родољупци") и комедиограф.

Јован Стерија Поповић је први велики српски драмски писац и творац српске комедије. Његови комади су сатира на уображеност, непросвећеност и лажни патриотизам.

Основни подаци

Рођен
13. јануар 1806.Вршац
Умро
10. март 1856.Вршац
Епоха
Романтизам
Језик
Српски
Жанр
Комедија, трагедија
Стваралаштво
1827–1853.
Драмских дела
16
У архиву
2 дела

Биографија

Јован Стерија Поповић рођен је 1806. у Вршцу. Студирао је право у Пешти, а затим је радио као професор и чиновник у Србији. Био је један од оснивача Друштва српске словесности.

Писао је трагедије, комедије и расправе о позоришту. Најпознатије су му комедије „Лажа и паралажа”, „Кир Јања”, „Покондирена тиква” и „Родољупци”. Умро је у Вршцу 1856. Данас његово име носи позоришни фестивал „Стеријино позорје” у Новом Саду.

Значај и наслеђе

  • Српска комедија

    Он је створио комедију карактера на српском тлу и поставио мерило за све писце после њега.

  • Сатира

    Исмевао је тврдичлук, уображеност, површно подражавање страног и политичку неозбиљност.

  • Језик

    Његови ликови говоре живим говором свог времена, у којем се мешају и страни изрази.

Дела16 укупно, 2 са анализом

Дела са анализом на сајту2

Кир Јања 1837. „Кир Јања (Тврдица)“ је Стеријино „шаљиво позориште у три дејства“ о богатом трговцу кога страст за новцем чини истовремено… Комедија Родољупци 1849–1853. „Родољупци“ су Стеријина комедија у пет дејстава („весело позорје“ према поднаслову) о грађанима једне војвођанске вароши… Комедија

Потпун списак драмских дела16

Списак обухвата шеснаест Стеријиних драмских дела (комедије, трагедије и историјске драме) које потврђују два проверена извора; године могу означавати настанак или прво штампање.

  1. 1827.Светислав и Милеваисторијска драма; рани Стеријин комад
  2. 1828.Милош Обилићисторијска драма о косовском јунаку
  3. 1828.Живот и витешка војевања славнога кнеза епирскога Ђурђа Кастриота Скендербегаисторијска драма о Скендербегу; жанр у изворима није прецизиран
  4. 1830.Находи Симеунисторијска драма
  5. 1830.Лажа и паралажакомедија; рана Стеријина сатира
  6. 1837.Кир Јања (Тврдица)анализа на сајтукомедија карактера; исти комад познат и као „Тврдица“
  7. 1838.Покондирена тиквакомедија о уображеној Фами и подражавању страног
  8. 1838.Зла женакомедија о браку и кућном ауторитету
  9. 1841.Смрт Стефана Дечанскогтрагедија; у појединим изворима 1849.
  10. 1843.Владиславтрагедија
  11. 1848.Сан Марка Краљевићатрагедија
  12. 1849–1853.Родољупцианализа на сајтуполитичка комедија; извори дају 1849. и 1853.
  13. 1853.Ајдуцитрагедија
  14. 1853.Лахантрагедија
  15. 1853.Женидба и удадбакомедија
  16. 1853.Београд некад и садкомедија о променама у Београду

Из исте епохе: Романтизам

Фридрих Шилер1759–1805 Кључна фигура покрета "Sturm und Drang" ("Разбојници") и Вајмарског класицизма. РомантизамНемачки1 дело у архиву Ј. В. Гете1749–1832 Централна фигура светске књижевности, аутор монументалне трагедије "Фауст". РомантизамНемачки1 дело у архиву Александар Пушкин1799–1837 Отац модерне руске књижевности, аутор историјске трагедије "Борис Годунов". РомантизамРуски1 дело у архиву Георг Бихнер1813–1837 Геније испред свог времена. Његов "Војцек" је претеча експресионизма и модерне драме. РомантизамНемачки1 дело у архиву Лаза Костић1841–1910 Песник, правник и преводилац Шекспира; аутор лирске трагедије „Максим Црнојевић“ и најистакнутији српски романтичарски драмски… РомантизамСрпски1 дело у архиву Ђура Јакшић1832–1878 Песник, сликар и приповедач, аутор три историјске драме у стиху: „Сеоба Србаља“, „Јелисавета“ и „Станоје Главаш“. РомантизамСрпски1 дело у архиву

Више о епохи: Романтизам

Извори

  1. Основни подаци и распоред дела: база Corpus DramaticumКултурни елемент; начин провере описан на страници „Извори и методологија“
  2. Хрватска енциклопедија: Popović, Jovan Sterijaподела на трагедије и комедије, наслови „Кир Јања“ („Тврдица“, 1837), „Покондирена тиква“ и „Зла жена“ (1838), „Смрт Стефана Дечанског“ (1841), „Београд некад и сад“ и „Родољупци“ (1853) · enciklopedija.hr

Текст је самостално написан на основу наведених извора; није превод ни препричавање појединачног чланка. Примећујете грешку или имате бољи извор? Пишите нам – исправљамо је уз навођење извора. Како проверавамо податке.