Теспис

Теспис из Икарије (Икарион, атички дем на месту данашњег Дионисоса) по античком предању је први глумац и творац трагедије. Живео је у 6. веку пре нове ере; Суда његово деловање смешта у 61. олимпијаду (536/5–533/2. п.н.е.), а традиција његову победу на такмичењу трагичара на Великим Дионисијама везује за 534. п.н.е. Осим тога о његовом животу готово ништа није поуздано познато.

Тесписова заслуга је, по предању, у томе што је поред хора увео првог глумца, који је у различитим улогама разговарао с хором, па се тако трагедија почела издвајати из хорске песме. Суда додаје да је лице најпре мазао белим оловом, потом га прикривао портулаком, а затим увео маске од платна. Хорације у „Песничкој уметности“ (275–277) бележи да је трагедију возио од места до места на колима; та слика путујућег позоришта постала је једна од најпознатијих у историји позоришта.

Сва Тесписова дела су изгубљена. Суда наводи четири наслова – „Игре у част Пелије, или Форбант“, „Свештеници“, „Младићи“ и „Пентеј“ – али већ антички аутори сумњају у њихову аутентичност: Диоген Лаертије преноси да је Хераклид Понтски писао дела под Тесписовим именом, а део списа приписаних Теспису настао је тек у каснијим вековима. Због тога се ови наслови овде наводе само као предање, а не као сведочанство о сачуваној драмској књижевности.

У историји позоришта Теспис стоји на самом почетку низа који води преко Есхила, који је увео другог глумца, до Софокла и Еурипида. У позоришној традицији остао је као синоним за глумца: у енглеском језику реч thespian значи „глумац“.