Хамлет

Радња почиње у хладној ноћи на бедемима замка Елсинор у Данској. Стражари Бернардо и Франциско, а затим и официр Марцел, већ су виђали привиђење које личи на недавно умрлог краља Хамлета, у пуном оклопу. Када се дух поново појави, Марцел и Бернардо су са Хорацијем, Хамлетовим пријатељем са универзитета у Витенбергу. Хорацио у привиђења није веровао, али се сада уверава својим очима. Дух ћутке одлази. Хорацио објашњава стање у држави: стари краљ је у двобоју победио норвешког краља Фортинбраса и однео му земље, а његов син, млади Фортинбрас, скупља војску да их поврати.

Затим, на двору, нови краљ Клаудије, брат покојног владара, објављује да је оженио удовицу, краљицу Гертруду. Шаље посланике норвешком краљу, одобрава Лаерту, сину дворског саветника Полонија, да се врати у Француску, а Хамлета моли да остане у Данској. Хамлет, у црнини, остаје сам и у првом монологу жали над светом и над мајчином брзином: удала се за Клаудија пре него што је прошло два месеца од очеве смрти. Хорацио му затим прича о духу.

У међувремену се Лаерт опрашта од сестре Офелије и упозорава је да Хамлетову наклоност не схвата озбиљно, јер принц не бира сам своју жену. Њихов отац Полоније даје Лаерту дугачак низ савета за пут, а Офелији наређује да се више не виђа с Хамлетом.

Исте ноћи Хамлет са Хорацијем и Марцелом чека на бедему. Дух се појављује и даје му знак да пође с њим насамо. Открива да је он Хамлетов отац, да је био отрован док је спавао у врту: брат му је сручио отров у уво. Умро је без исповести и сада трпи казну. Од сина тражи да освети убиство, али да поштеди мајку и препусти је небу и њеној савести. Хамлет се заклиње, пријатељима налаже да никоме не причају шта су видели и најављује да ће се у наредном времену можда понашати као луд.

Полоније шаље слугу Рејналда у Париз да посредно прикупи вести о Лаертовом понашању. Офелија утрчава потресена: Хамлет јој је дошао неуређен, дуго је гледао у њено лице и отишао не проговоривши. Полоније закључује да је принц полудео од љубави, јер му је Офелија ускратила своје друштво, и одлази да то каже краљу.

Клаудије и Гертруда су у замак позвали Хамлетове школске другове Розенкранца и Гилденстерна, не би ли сазнали узрок његове промене. Враћају се и посланици из Норвешке: Фортинбрасов стриц, норвешки краљ, укорио је нећака и преусмерио његову војску на Пољску, а Клаудија моли да Фортинбрасовој војсци дозволи пролаз кроз Данску. Полоније износи краљу своје тумачење и чита Хамлетово љубавно писмо Офелији. Договарају се да Офелију „пусте“ Хамлету, а да се њих двојица сакрију и посматрају. Хамлет, који чита књигу, подсмешљивим одговорима збуњује Полонија, а затим се сусреће с Розенкранцом и Гилденстерном и брзо из њих извлачи да су послати краљевом вољом.

У замак долази путујућа глумачка дружина. Хамлет од првог глумца тражи монолог о Пиру и Хекуби из приче о паду Троје, па га глумчево узбуђење, док плаче над измишљеном судбином, наводи да самог себе прекори због пасивности. Одлучује да глумци пред краљем изведу „Убиство Гонзага“, са неколико његових стихова уметнутих у текст, и да по Клаудијевој реакцији провери да ли је дух говорио истину.

Розенкранц и Гилденстерн јављају да Хамлет избегава да каже шта му је. Клаудије и Полоније се скривају док Офелија, по договору, чека Хамлета. Хамлет улази сам и у монологу размишља о томе да ли је боље трпети живот или га окончати, и о страху од онога што долази после смрти. Затим угледа Офелију, оштро је напада, пориче да ју је икада волео и шаље је у манастир. Клаудије, који је све чуо, закључује да Хамлетова необузданост не потиче од љубави и да представља опасност, па одлучује да га пошаље у Енглеску. Полоније предлаже да Гертруда после представе насамо разговара с Хамлетом, а он ће се сакрити и слушати.

Хамлет учи глумце да говоре природно и моли Хорација да за време представе мотри на краља. Двор се окупља. Најпре следи нема игра која унапред приказује радњу, а затим сама представа: краља у врту, док спава, трује његов нећак Луцијан, сипајући му отров у уво. Клаудије устаје, тражи светло и излази. Хамлет и Хорацио су сагласни да је тиме потврђено све што је дух рекао. Розенкранц и Гилденстерн позивају Хамлета у мајчине одаје.

Клаудије, сам, признаје да је починио братоубиство и покушава да се помоли, али не може искрено да се покаје, јер задржава и круну и краљицу. Хамлет га налази како клечи и подиже мач, али одустаје, мислећи да би убиство човека на молитви његову душу послало на небо. Одлази, а Клаудије закључује да су му речи отишле горе, а мисли остале доле.

У Гертрудиним одајама Полоније се скрива иза застора. Хамлет оштро прекорева мајку, а она, уплашена, зове у помоћ. Када се иза застора огласи Полоније, Хамлет, мислећи да је то краљ, прободе га мачем кроз застор и убија. Затим мајци показује слике двојице браће и тера је да осети разлику између њих. Тада се поново појављује дух, видљив само Хамлету, да га подсети на задатак и умири Гертруду, која га не види. Хамлет моли мајку да се уздржи од Клаудија, она обећава да ће ћутати о ономе што је чула, а он износи Полонијево тело.

Гертруда саопштава Клаудију шта се догодило. Он шаље Розенкранца и Гилденстерна да пронађу Хамлета и тело. Хамлет им одговара подругљиво, а пред краљем каже да је Полоније на вечери, али не тамо где једе, него где је једен, то јест међу црвима. Клаудије га шаље у Енглеску, у пратњи двојице другова, са запечаћеним писмима у којима од енглеског краља тражи да Хамлета погуби.

На путу до брода Хамлет угледа Фортинбрасову војску која прелази Данску и иде у борбу за комад земље који не вреди ни коликим жртвама. Изненађен тим примером одлучности, у монологу прекорева себе због сопствене нерешености.

Офелија, која је изгубила оца, а Хамлета више нема, лута двором, пева одломке песама и дели цвеће. Лаерт, који се вратио из Француске са окупљеном светином, упада у замак и тражи од краља одговор за очеву смрт. Клаудије га смирује и обећава да ће му показати ко је крив. Када Лаерт угледа сестру, потресен је.

Хорацио добија Хамлетово писмо: гусари су напали брод, Хамлет се прекрцао на њихов, они су га вратили у Данску, а Розенкранц и Гилденстерн настављају ка Енглеској. Клаудије међутим убеђује Лаерта да је Хамлет крив и за Полонијеву смрт и за опасност по краља. Стижу Хамлетова писма у којима најављује повратак. Клаудије и Лаерт смишљају заверу: Лаерт ће се с Хамлетом борити мачем са врхом премазаним отровом, а Клаудије ће као резерву припремити отровно пиће. Гертруда доноси вест да се Офелија удавила у потоку.

На гробљу два гробара припремају гроб за Офелију и шале се на тему да ли самоубица сме да буде сахрањен по хришћанском обреду. Долазе Хамлет и Хорацио. Хамлет разговара с једним гробаром, од кога сазнаје да тај посао обавља већ тридесет година. Узима лобању за коју му гробар каже да је припадала Јорику, краљевом луди из Хамлетовог детињства, и размишља о пролазности и о праху Александра и Цезара. Тада стиже погребна поворка: сахрањују Офелију. Лаерт скаче у гроб, а Хамлет за њим, изјављујући да је волео Офелију више него четрдесет хиљада браће. Хватају се у коштац док их не раздвоје.

Хамлет прича Хорацију како је на броду, ноћу, отворио Клаудијева писма, заменио их другим, у ком се тражи смрт Розенкранца и Гилденстерна, и запечатио их очевим прстеном. Придворни Озрик доноси позив на мачевалачки двобој с Лаертом, на који је краљ уложио опкладу. Хамлет, иако са слутњом, пристаје.

На двору Хамлет моли Лаерта за опроштај, објашњавајући своје поступке лудилом. Лаерт на речима прихвата извињење, али у себи задржава намеру. Клаудије је припремио чашу с вином, а када пије у Хамлетову част, у њу баца отров. Хамлет добија прву, а затим и другу рунду. Гертруда, упркос краљевом упозорењу, пије из чаше у сину у част. У трећој рунди Лаерт рани Хамлета; у гужви им се мачеви замене и Хамлет рани Лаерта. Краљица пада и виче да је отрована. Лаерт, на самрти, признаје да су отровани и мач и пиће и да је за све крив краљ. Хамлет прободе Клаудија и натера га да попије остатак отрова. Хамлет и Лаерт размењују опроштај, а Лаерт умире. Хамлет спречава Хорација да се отрује из исте чаше и моли га да остане и исприча његову причу. Предвиђа да ће Фортинбрас бити изабран за краља и умире.

Фортинбрас стиже из Пољске, енглески посланици јављају да су Розенкранц и Гилденстерн мртви, а Хорацио обећава да ће испричати шта се догодило. Фортинбрас преузима круну и наређује да Хамлет буде сахрањен с војним почастима.