Филоктет

Драма има само три главна лика: Филоктет, Неоптолем и Одисеј. Неоптолем је у средишту, између Одисејеве прагматичности и Филоктетове рањивости, па радња зависи од његове одлуке. Радња се одвија на једном месту, без битака и без веће промене у простору.

Заплет је грађен у две фазе. У првој превара успева: Неоптолем придобија поверење и добија лук. У другој се правац мења, јер Неоптолем одустаје од преваре и враћа лук. Сукоб који људи не могу да реше на крају разрешава бог, што је класичан пример деус екс махина.

Филоктет је истовремено жртва и тежак човек: огорчен, склон клетви, али и достојанствен. Његови јауци и мржња према Одисеју нису без разлога. Неоптолем се током драме мења: од послушног извршиоца постаје човек који сам преузима одговорност. Одисеј је прагматичар чија је логика јасна, али која искључује питања части.

Хор није неутралан: у првом делу подстиче Неоптолема да превару доведе до краја, а касније сажаљева Филоктета. Тако и он показује колико је лако пристати на превару и колико је теже одустати.

Језик драме често је непосредан. Филоктетови узвици бола и кратке реченице стварају утисак телесне патње. Насупрот томе, Одисеј говори мирним, уверљивим тоном у коме се све може оправдати корисношћу.

Неоптолемова лажна прича састоји се од истинитих детаља, па њен ефекат зависи од поверења. Када Неоптолем призна истину, његов говор постаје кратак и неукрашен.

Једно од главних питања је смисао Хераклове појаве. Једни га читају као вештачко решење које људски сукоб оставља нерешеним, други као неопходан израз божанске воље у драми у којој људи нису у стању да се споразумеју. Спорно је и колико је Одисеј негативан лик: његова тврдња да је циљ вредан средства није бесмислена, јер Троја без Филоктета не може пасти.

Многи тумачи драму читају као расправу о односу појединца и државе у ратном времену, а настала је у години када је Атина била у дугом рату. Друга тумачења у средиште стављају физичку патњу и питање како заједница поступа са онима који не могу да се прилагоде.

Филоктет је јунак из предања о Тројанском рату. Према Хрватској енциклопедији, наследио је Хераклов лук и стреле и пошао у рат, а на Лемносу га је уједела змија; рана је толико смрдела да су га Грци оставили. Пророчанство је говорило да Троја не може пасти без Хераклових стрела: Махаон је излечио Филоктета и вратио га пред Троју, где је Филоктет убио Париса и град је пао. Есхил и Еурипид написали су своје драме о Филоктету, али оне нису сачуване.

Софоклов Филоктет изведен је на Великим Дионисијама у Атини 409. п.н.е. и добио је прву награду. Настао је у време Пелопонеског рата, а Софокле је тада био у позним годинама. То је једна од ретких Софоклових драма са поуздано утврђеним датумом.

Тема повређеног и изолованог јунака повезује Филоктета са Ајантом и Трахињанкама. Лук, главни предмет заплета, повезан је са крајем Трахињанки: Филоктет га је, по миту, добио од Херакла када је запалио његову ломачу на Ојти.

Радња је смештена пред пећином на Лемносу и не мења место. Сценографија је једноставна: пећина, обала, неколико предмета. Највећи изазов за извођача Филоктета је напад бола, који не сме да постане само ефекат, већ израз патње уз очување достојанства.

Улога Неоптолема захтева да глумац прикаже промену од самоувереног извршиоца до унутрашње побуне. Одисеј може бити приказан као циничан или као чврст државник, што значајно мења тумачење драме. Херакле се као бог на крају појављује изнад осталих ликова, што у античком позоришту подразумева посебан, уздигнут положај.

Савремене поставке драму често читају кроз тему рата и ратне трауме. Брајан Дорис и пројекат Театар рата изводе читања своје адаптације од 2005, често заједно са Ајантом, а после њих следи разговор са публиком. Кеј Темпест је 2021. у Националном позоришту у Лондону приказала драму Рај, а Симус Хини је написао обраду Исцељење у Троји.

Прича о Филоктету остала је позната и после антике: Франсоа Фенелон ју је унео у роман Телемахове згоде (1699). Симус Хини је написао Исцељење у Троји (књига 1990, емитовање на Радију 3 ББЦ-ја 1993), Том Стопард драму Неутрално тло, а Роберт Силверберг научнофантастични роман Човек у лавиринту, који ту причу обрађује у новом окружењу.

У новије доба драма је добила нове интерпретације у прози и позоришту: Марк Марлис је написао роман Лет стреле, Мадлин Милер кратку причу Хераклов лук, а Кеј Темпест позоришни комад Рај (2021). Хајнер Милер је написао сопствену драму Филоктет, која је у Љубљани приказана 1996.

У настави и на позорници драма се често повезује са питањима морала, лојалности и одговорности заједнице према онима које је оставила. Због тога је стално актуелна, нарочито у контексту рата.